←  Isaiah (42/66)  →
1. Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuæu Duh svoj na Njega, sud narodima javljaæe.
2. Neæe vikati ni podizati, niti æe se èuti glas Njegov po ulicama.
3. Trsku stuèenu neæe prelomiti, i sveštilo koje se puši neæe ugasiti; javljaæe sud po istini.
4. Neæe Mu dosaditi, niti æe se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva æe èekati nauku Njegovu.
5. Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i šta ona radja, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:
6. Ja Gospod dozvah Te u pravdi, i držaæu Te za ruku, i èuvaæu Te, i uèiniæu Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;
7. Da otvoriš oèi slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.
8. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neæu dati drugom ni hvalu svoju likovima rezanim.
9. Evo, predjašnje dodje, i ja javljam novo, pre nego nastane kazujem vam.
10. Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalu Njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima.
11. Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pevaju koji žive po stenama, neka klikuju savrh gora.
12. Neka daju slavu Gospodu, i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.
13. Gospod æe izaæi kao junak, podignuæe revnost svoju kao vojnik, vikaæe i klikovati, nadvladaæe neprijatelje svoje.
14. Æutah dugo, èinjah se gluv, ustezah se; ali æu sada vikati kao žena kad se poradja, i sve æu potrti i istrebiti.
15. Opusteæu gore i bregove, i svaku travu na njima osušiæu, i od reka æu naèiniti ostrva, i jezera æu isušiti.
16. I vodiæu slepe putem koji nisu znali; vodiæu ih stazama koje nisu znali; obratiæu pred njima mrak u svetlost i šta je neravno u ravno. To æu im uèiniti, i neæu ih ostaviti.
17. Tada æe se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani, koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.
18. Èujte, gluvi; progledajte, slepi, da vidite.
19. Ko je slep osim sluge mog? I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem? Ko je slep kao Savršeni? Ko je slep kao sluga Gospodnji?
20. Gledaš mnogo, ali ne vidiš; otvorene su ti uši, ali ne èuješ.
21. Gospodu beše mio radi pravde Njegove, uèini zakon velikim i slavnim.
22. A narod je oplenjen i potlaèen, svi su koliki povezani u peæinama i sakriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabež, a nema nikoga da bi rekao: Vrati.
23. Ko izmedju vas èuje ovo i pazi i sluša za posle?
24. Ko je dao Jakova da se potlaèi i Izrailja otimaèima? Nije li Gospod, kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim niti slušaše zakon Njegov.
25. Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat, i zapali ga unaokolo, ali on ne razume; zapali ga, ali on ne mari.
←  Isaiah (42/66)  →