←  Isaiah (41/66)  →

---

1.

Umuknite preda mnom, ostrva; i narodi neka se potkrepe, neka pristupe, i tada neka kažu: Hajdemo da se sudimo.

2.

Ko je podigao pravdu s istoka? Ko je dozvao da ide za njim ustopce? Ko joj je pokorio narode i dao joj vlast nad carevima i uèinio te su kao prah maèu njenom i kao razvejana pleva luku njenom?

3.

Pogna ih, prodje mirno putem, kojim ne beše hodao nogama svojim.

4.

Ko je uradio i uèinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji, ja isti.

5.

Videše ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se i dodjoše.

6.

Jedan drugom pomagaše, i bratu svom govoraše: Budi hrabar.

7.

Drvodelja hrabraše zlatara: koji kleplje hrabraše onog koji kuje na nakovnju, govoreæi: Dobro je za spajanje. I pritvrdjivaše klincima da se ne pomièe.

8.

Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, koga izabrah, seme Avrama prijatelja mog;

9.

Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih, i izmedju izabranih njenih dozvah te, i rekoh ti: Ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe;

10.

Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiæu te i pomoæi æu ti, i podupreæu te desnicom pravde svoje.

11.

Gle, postideæe se i posramiæe svi koji se ljute na tebe; biæe kao ništa i izginuæe protivnici tvoji.

12.

Potražiæeš suparnike svoje, ali ih neæeš naæi, biæe kao ništa, i koji vojuju na te, nestaæe ih.

13.

Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, ja æu ti pomagati.

14.

Ne boj se, crviæu Jakovljev, narodiæu Izrailjev, ja æu ti pomagati, govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev.

15.

Gle, uèiniæu te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima: vreæi æeš gore i satræeš ih, i brda æeš obratiti u plevu.

16.

Vijaæeš ih, i vetar æe ih odneti i vihor æe ih rasuti, a ti æeš se veseliti u Gospodu i hvaliæeš se Svecem Izrailjevim.

17.

Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žedji, njih æu uslišiti ja Gospod, ja Bog Izrailjev neæu ih ostaviti.

18.

Otvoriæu reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju æu obratiti u jezero vodeno, i suvu zemlju u izvore vodene.

19.

Posadiæu u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadiæu u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir,

20.

Da vide i poznaju i da promisle i razumeju da je to uradila ruka Gospodnja, i Svetac Izrailjev da je to stvorio.

21.

Iznesite parbu svoju, veli Gospod, pokažite razloge svoje, veli car Jakovljev.

22.

Neka dodju i neka nam objave šta æe biti; objavite nam šta je prvo bilo, da promislimo i poznamo šta æe biti iza toga; ili kažite nam šta æe biti unapredak.

23.

Kažite šta æe biti posle, i poznaæemo da ste bogovi; ili uèinite šta dobro ili zlo, i diviæemo se i gledati svi.

24.

Gle, vi niste ništa, i delo vaše nije ništa; koji vas izbira, gad je.

25.

Podigoh jednog sa severa, i doæi æe; od istoka sunèanog prizvaæe ime moje, stupaæe po glavarima kao po kalu i kao što lonèar gazi blato.

26.

Ko je objavio od iskona, da bismo znali, ili od starina, da bismo rekli: Istina je? Ali nema nikoga da bi objavio, niti ima koga da je napred kazao, niti ima koga da bi èuo reèi vaše.

27.

Ja prvi Sionu kažem: Eto, eto toga. U Jerusalimu æu dati ko æe javljati dobre glasove.

28.

Jer pogledam, ali nema nikoga, nema medju njima nijednoga ko bi savetovao; pitam ih, ali ne odgovaraju ni reèi.

29.

Gle, svi su taština, ništa su dela njihova; liveni su likovi njihovi vetar i ništavilo.

---

←  Isaiah (41/66)  →