←  Isaiah (37/66)  →
1. A kad to èu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2. I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obuèene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.
3. I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porodjaja, a nema snage da se rode.
4. Da ako je èuo Gospod Bog tvoj što reèe Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vredja reèima koje je èuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5. I dodjoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
6. I reèe im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reèi koje si èuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
7. Evo, ja æu pustiti na nj duh, te æe èuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i uèiniæu da pogine od maèa u svojoj zemlji.
8. I tako vrativši se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer beše èuo da je otišao od Lahisa.
9. A on èu za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I èuvši posla poslanike k Jezekiji govoreæi:
10. Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreæi: Neæe se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11. Eto, èuo si šta su uèinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li æeš se izbaviti?
12. Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?
13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i proèita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreæi:
16. Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.
17. Prigni, Gospode, uho svoje i èuj; otvori, Gospode, oèi svoje i vidi; èuj sve reèi Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.
18. Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,
19. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku èoveèjih, drvo i kamen, zato ih potrše.
20. I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
21. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruèi mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.
22. Ovo je reè koju izreèe Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kæi sionska, za tobom maše glavom kæi jerusalimska.
23. Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oèi svoje? Na Sveca Izrailjevog.
24. Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izadjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseæi æu visoke kedre njegove, i lepe jele njegove, i doæi æu na najviši kraj njegov, u šumu njegovog Karmila.
25. Ja sam kopao, i pio vodu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
26. Nisi li èuo da ja to odavna èinim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
27. Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.
28. Znam sedjenje tvoje i polaženje tvoje i dolaženje tvoje i kako besniš na me.
29. Jer besniš na me, i tvoja obest dodje do mojih ušiju, zato æu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa æu te odvesti natrag putem kojim si došao.
30. A tebi ovo neka bude znak: ješæete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treæe godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.
31. Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet æe pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
32. Jer æe iz Jerusalima izaæi ostatak, i iz gore Siona, koji se saèuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uèiniæe to.
33. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neæe uæi u ovaj grad, niti æe baciti amo strele, neæe se primaæi k njemu sa štitom, niti æe iskopati opkope oko njega.
34. Vratiæe se putem kojim je došao, a u grad ovaj neæe uæi, veli Gospod.
35. Jer æu braniti taj grad i saèuvaæu ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36. Tada izadje andjeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
37. Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
38. I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga maèem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.
←  Isaiah (37/66)  →