← Isaiah (36/66) → |
1. | Èetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih. |
2. | I posla car asirski Ravsaka iz Lahisa u Jerusalim k caru Jezekiji s velikom vojskom; i on stade kod jaza gornjeg jezera na putu kod polja beljarevog. |
3. | Tada izadje k njemu Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov pametar. |
4. | I reèe im Ravsak: Kažite Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš? |
5. | Da kažem, ali su prazne reèi, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene? |
6. | Gle, uzdaš se u štap od trske slomljene, u Misir, na koji ako se ko nasloni, uæi æe mu u ruku i probošæe je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj. |
7. | Ako li mi kažeš: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj èije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se? |
8. | Hajde zateci se mom gospodaru, caru asirskom, i daæu ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji æe jahati. |
9. | Kako æeš dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike. |
10. | Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je. |
11. | Tada Elijakim i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu. |
12. | A Ravsak reèe: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reèi? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju neèist i da piju svoju mokraæu s vama? |
13. | Tada stade Ravsak i povika glasno judejski i reèe: Èujte reèi velikog cara asirskog. |
14. | Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne može izbaviti. |
15. | Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreæi: Gospod æe nas izbaviti, ovaj se grad neæe dati u ruke caru asirskom. |
16. | Ne slušajte Jezekiju; jer ovako kaže car asirski: Uèinite mir sa mnom i hodite k meni, pa jedite svaki sa svog èokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca, |
17. | Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima. |
18. | Nemojte da vas vara Jezekija govoreæi: Gospod æe nas izbaviti. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog? |
19. | Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku? |
20. | Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod æe izbaviti Jerusalim iz moje ruke? |
21. | Ali oni æutahu, i ne odgovoriše mu ni reèi, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu. |
22. | Tada Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoše k Jezekiji razdrevši haljine, i kazaše mu reèi Ravsakove. |
← Isaiah (36/66) → |