| ← Isaiah (35/66) → |
| 1. | Radovaæe se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliæe se pustoš i procvetati kao ruža. |
| 2. | Procvetaæe obilno, i veseliæe se radujuæi se i popevajuæi; slava livanska daæe joj se i krasota karmilska i saronska; ta æe mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga našeg. |
| 3. | Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite. |
| 4. | Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božja, sam ide, i spašæe vas. |
| 5. | Tada æe se otvoriti oèi slepima, i uši gluvima otvoriæe se. |
| 6. | Tada æe hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaæe, jer æe u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj. |
| 7. | I suvo æe mesto postati jezero, i zemlja sasušena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po ložama njihovim, biæe trava, trska i sita. |
| 8. | I onde æe biti nasap i put, koji æe se zvati sveti put; neæe iæi po njemu neèisti, nego æe biti za njih; ko uzide njim, ni lud neæe zaæi. |
| 9. | Neæe onde biti lava, i ljuta zver neæe iæi po njemu, niti æe se onde naæi, nego æe hoditi izbavljeni. |
| 10. | I koje iskupi Gospod, vratiæe se i doæi æe u Sion pevajuæi, i veèna æe radost biti nad glavom njihovom, dobiæe radost i veselje, a žalost i uzdisanje bežaæe. |
| ← Isaiah (35/66) → |