←  Isaiah (32/66)  →
1. Evo, car æe carovati pravo i knezovi æe vladati po pravdi.
2. I èovek æe biti kao zaklon od vetra, i kao utoèište od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.
3. I oèi onih koji vide neæe biti zaslepljene, i uši onih koji èuju slušaæe.
4. I srce nerazumnih razumeæe mudrost, i jezik mutavih govoriæe brzo i razgovetno.
5. Nevaljalac se neæe više zvati knez, niti æe se tvrdica nazivati podašnim.
6. Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeæi licemerno i govoreæi na Boga laž, da isprazni dušu gladnom i napoj žednom da uzme.
7. I sprave tvrdièine zle su; smišlja lukavštine da zatre nište reèima lažnim i kad siromah govori pravo.
8. Ali knez smišlja kneževski, i ustaje da radi kneževski.
9. Ustanite, žene mirne, slušajte glas moj; kæeri bezbrižne, èujte reèi moje.
10. Za mnogo godina biæete u smetnji, vi bezbrižne; jer neæe biti berbe, i sabiranje neæe doæi.
11. Strašite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrižne, svucite se, budite gole, i pripašite oko sebe kostret,
12. Bijuæi se u prsa za lepim njivama, za rodnim èokotima.
13. Trnje i èkalj niknuæe na zemlji naroda mog, i po svim kuæama veselim, u gradu veselom.
14. Jer æe se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaæe; kule i stražare postaæe peæine doveka, radost divljim magarcima i paša stadima,
15. Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za šumu.
16. Tada æe sud stanovati u pustinji, i pravda æe stajati na njivi.
17. I mir æe biti delo pravde, šta æe pravda uèiniti biæe pokoj i bezbrižnost doveka.
18. I moj æe narod sedeti u mirnom stanu i u šatorima pouzdanim, na poèivalištima tihim.
19. Ali æe grad pasti na šumu, i grad æe se vrlo sniziti.
20. Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i puštate volove i magarce.
←  Isaiah (32/66)  →