←  Isaiah (31/66)  →
1. Teško onima koji idu u Misir za pomoæ, koji se oslanjaju na konje, i uzdaju se u kola što ih je mnogo, i u konjanike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na Sveca Izrailjevog i ne traže Gospoda.
2. Ali je i on mudar, i navuæi æe zlo, i neæe poreæi svoje reèi, nego æe ustati na dom nevaljalih ljudi i na one koji pomažu onima koji èine bezakonje.
3. A Misirci su ljudi a ne Bog, i konji su njihovi telo a ne Duh; i zato æe Gospod mahnuti rukom svojom, te æe pasti pomagaè, pašæe i onaj kome pomaže, i svi æe zajedno poginuti.
4. Jer ovako mi reèe Gospod: Kao što lav i laviæ rièe nad lovom svojim, i ako se i svièe na nj mnoštvo pastira, on se ne plaši od vike njihove niti se pokorava na buku njihovu, tako æe Gospod nad vojskama siæi da vojuje za goru sionsku i za hum njen.
5. Kao ptice krilima Gospod æe nad vojskama zaklanjati Jerusalim, i zaklanjajuæi izbaviæe, i obilazeæi saèuvaæe.
6. Vratite se k Njemu, od kog se sasvim odvrgoste, sinovi Izrailjevi!
7. Jer æe u onaj dan svaki odbaciti idole svoje srebrne, i zlatne svoje idole, koje vam ruke vaše naèiniše na greh.
8. I Asirac æe pasti od maèa ne èoveèjeg, i maè ne èoveèji poješæe ga, i bežaæe ispred maèa, i mladiæi æe njegovi plaæati danak.
9. I stena æe njegova proæi od straha, i knezovi æe se njegovi prepasti od zastave, veli Gospod, èiji je oganj na Sionu i peæ u Jerusalimu.
←  Isaiah (31/66)  →