←  Isaiah (30/66)  →
1. Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha, da domeæu greh na greh;
2. Koji silaze u Misir ne pitajuæi šta æu ja reæi, da se ukrepe silom Faraonovom i da se zaklone pod senkom misirskom.
3. Jer æe vam sila Faraonova biti na sramotu, i zaklon pod senkom misirskom na porugu.
4. Jer knezovi njegovi biše u Soanu, i poslanici njegovi dodjoše u Hanes.
5. Ali æe se svi posramiti s naroda, koji im neæe pomoæi, niti æe im biti na korist ni na dobit, nego na sramotu i na porugu.
6. Tovar æe biti na stoci južnoj: u zemlju gde je nevolja i muka, gde su lavovi i laviæi, guje i zmajevi ognjeni krilati, odneæe blago svoje magarcima na ramenima i bogatstvo svoje kamilama na grbama, k narodu koji neæe pomoæi.
7. Jer æe Misirci uzalud i naprazno pomagati; zato vièem o tom: jaèina im je da sede s mirom.
8. Sada idi, napiši ovo pred njima na dašèicu, napiši u knjigu, da ostane za vremena koja æe doæi, doveka;
9. Jer su narod nepokoran, sinovi lažljivi, sinovi koji neæe da slušaju zakon Gospodnji;
10. Koji govore videocima: Nemojte vidjati, i prorocima: Nemojte nam prorokovati šta je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte prevaru;
11. Svrnite s puta, odstupite od staze, neka nestane ispred nas Svetac Izrailjev.
12. Zato ovako veli Svetac Izrailjev: Kad odbacujete ovu reè, i uzdate se u prevaru i opaèinu i na nju se oslanjate,
13. Zato æe vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoæe da padne, koja izdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.
14. I razbiæe ga kao što se razbija razbijen sud lonèarski, ne žali se, te se ne nadje ni crepa kad se razbije da uzmeš oganj s ognjišta ili da zahvatiš vodu iz jame.
15. Jer ovako govori Gospod Gospod, Svetac Izrailjev: Ako se povratite i budete mirni, izbaviæete se, u miru i uzdanju biæe sila vaša; ali vi neæete.
16. Nego govorite: Ne; nego æemo na konjima pobeæi. Zato æete bežati. Pojahaæemo brze konje. Zato æe biti brži koji æe vas terati.
17. Bežaæe vas hiljadu kad jedan povièe; kad povièu petorica, bežaæete svi, dok ne ostanete kao okresano drvo navrh gore i kao zastava na humu.
18. A zato èeka Gospod da se smiluje na vas, i zato æe se uzvisiti da vas pomiluje; jer je Gospod pravedan Bog; blago svima koji Ga èekaju.
19. Jer æe narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; neæeš više plakati, doista æe te pomilovati kad povièeš; èim te èuje, odazvaæe ti se.
20. Premda æe vam Gospod dati hleb tužni i vodu nevoljnièku; ali ti se više neæe uzimati uèitelji tvoji, nego æe oèi tvoje gledati uèitelje tvoje,
21. I uši æe tvoje slušati reè iza tebe gde govori: To je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalevo.
22. I oprzniæete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih, i baciæete ih kao neèistoæu, i reæi æeš im: Odlazite.
23. I daæe dažd semenu tvom koje poseješ na njivi, i hleb od roda zemaljskog biæe obilat i sit; tada æe stoka tvoja pasti na paši prostranoj.
24. Volovi i magarci, što rade zemlju, ješæe èistu zob ovejanu lopatom i rešetom.
25. I na svakoj gori visokoj i na svakom humu visokom biæe izvori i potoci, kad bude pokolj veliki, kad popadaju kule.
26. I svetlost æe meseèeva biti kao svetlost sunèeva, a svetlost æe sunèeva biti sedam puta veæa, kao svetlost od sedam dana, kad Gospod zavije ulom narodu svom i isceli rane koje mu je zadao.
27. Gle, ime Gospodnje ide izdaleka, gnev Njegov gori i vrlo je težak; usne su Mu pune ljutine i jezik Mu je kao oganj koji sažiže.
28. A Duh Mu je kao potok koji plavi i dopire do grla, da raseje narode da odu u ništa, i biæe u èeljustima narodima uzda koja æe ih goniti da lutaju.
29. Pevaæete kao noæu uoèi praznika, i veseliæete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj,
30. I Gospod æe pustiti da se èuje slava glasa Njegovog, i pokazaæe kako maše rukom svojom s ljutim gnevom i plamenom ognjenim koji proždire, s rasapom i sa silnim daždem i s gradom.
31. Jer æe se od glasa Gospodnjeg prepasti Asirac, koji je bio palicom.
32. I kuda god prodje palica pouzdana, kojom æe Gospod navaliti na nj, biæe bubnji i gusle, i ratovima žestokim ratovaæe na njih.
33. Jer je veæ pripravljen Tofet, i samom caru pripravljen je, naèinio je dubok i širok; mesta, ognja i drva ima mnogo; dah Gospodnji kao potok sumporni upaliæe ga.
←  Isaiah (30/66)  →