←  Isaiah (28/66)  →
1. Teško gizdavom vencu pijanica Jefremovih, uvelom cvetu krasnog nakita njihovog, koji su uvrh rodnog dola, pijani od vina!
2. Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriæe sve na zemlju rukom.
3. Nogama æe se izgaziti gizdavi venac, pijanice Jefremove.
4. I uveli cvet krasnog nakita njihovog, što je uvrh rodnog dola, biæe kao voæe uzrelo pre leta, koje èim ko vidi, uzme u ruku i pojede.
5. U ono æe vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dièan venac ostatku naroda svog,
6. I duh suda onome koji sedi da sudi, i sila onima koji uzbijaju boj do vrata.
7. Ali se i oni zanose od vina, i posræu od silovitog piæa: sveštenik i prorok zanose se od silovitog piæa, osvojilo ih je vino, posræu od silovitog piæa, zanose se u prorokovanju, spotièu se u sudjenju.
8. Jer su svi stolovi puni bljuvotine i neèistoæe, nema mesta èistog.
9. Koga æe uèiti mudrosti, i koga æe uputiti da razume nauku? Decu, kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise?
10. Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.
11. Zato æe nerazumljivom besedom i tudjim jezikom govoriti tom narodu;
12. Jer im reèe: Ovo je poèinak, ostavite umornog da poèine; ovo je odmor; ali ne hteše poslušati.
13. I biæe im reè Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i uhvate.
14. Zato slušajte reè Gospodnju, ljudi podsmevaèi, koji vladate narodom što je u Jerusalimu.
15. Što rekoste: Uhvatismo veru sa smræu, i ugovorismo s grobom; kad zadje biè kao povodanj, neæe nas dohvatiti, jer od laži naèinismo sebi utoèište, i za prevaru zaklonismo se;
16. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja meæem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neæe se plašiti.
17. I izvršiæu sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad æe potrti lažno utoèište i voda æe potopiti zaklon.
18. I vera vaša sa smræu uništiæe se, i ugovor vaš s grobom neæe ostati, a kad zadje biè kao povodanj, potlaèiæe vas.
19. Èim zadje, odneæe vas, jer æe zalaziti svako jutro, danju i noæu, i kad se èuje vika, biæe sam strah.
20. Jer æe odar biti kratak da se èovek ne može pružiti, i pokrivaè uzak da se ne može umotati.
21. Jer æe Gospod ustati kao na gori Ferasimu, razgneviæe se kao u dolu gavaonskom, da uèini delo svoje, neobièno delo svoje, da svrši posao svoj, neobièan posao svoj.
22. Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jaèi okovi vaši, jer èuh od Gospoda Gospoda nad vojskama pogibao odredjenu svoj zemlji.
23. Slušajte, i èujte glas moj, pazite i èujte besedu moju.
24. Ore li oraè svaki dan da poseje? Ili brazdi i povlaèi njivu svoju?
25. Kad poravni odozgo, ne seje li grahor i kim? I ne meæe li pšenicu na najbolje mesto, i jeèam na zgodno mesto, i krupnik na njegovo mesto?
26. I Bog ga njegov uèi i upuæuje kako æe raditi.
27. Jer se grahor ne vrše branom, niti se toèak kolski obræe po kimu, nego se cepom mlati grahor i kim prutom.
28. Pšenica se vrše, ali neæe jednako vreæi niti æe je satrti toèkom kolskim na zupcima razdrobiti.
29. I to dolazi od Gospoda nad vojskama, koji je divan u savetu, velik u mudrosti.
←  Isaiah (28/66)  →