←  Isaiah (21/66)  →

---

1.

Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako æe doæi iz pustinje, iz zemlje strašne.

2.

Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru èini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju uèiniæu kraj.

3.

Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muèi porodilja; zgurih se èujuæi, prepadoh se videæi.

4.

Srce mi se smete, groza me poduze; noæ milina mojih pretvori mi se u strah.

5.

Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6.

Jer ovako mi reèe Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

7.

I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8.

I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noæ.

9.

I evo dodjoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reèe: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

10.

Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta èuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

11.

Breme Dumi. Vièe k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noæas? Stražaru! Šta bi noæas?

12.

Stražar reèe: Doæi æe jutro, ali i noæ; ako æete tražiti, tražite, vratite se, dodjite.

13.

Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noæivaæete, putnici dedanski!

14.

Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

15.

Jer æe bežati od maèa, od maèa golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

16.

Jer ovako mi reèe Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnièka, nestaæe sve slave kidarske.

17.

I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biæe malo; jer Gospod Bog Izrailjev reèe.

---

←  Isaiah (21/66)  →