←  Isaiah (2/66)  →
1. Reè koja dodje u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.
2. Biæe u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrdjena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaæe se k njoj svi narodi.
3. I iæi æe mnogi narodi govoreæi: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i uèiæe nas svojim putevima, i hodiæemo stazama Njegovim. Jer æe iz Siona izaæi zakon, i reè Gospodnja iz Jerusalima.
4. I sudiæe medju narodima, i karaæe mnoge narode, te æe raskovati maèeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neæe dizati maèa narod na narod, niti æe se više uèiti boju.
5. Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.
6. Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istoènih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tudjinski.
7. I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja.
8. Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što naèiniše prsti njihovi.
9. I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.
10. Udji u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave velièanstva Njegovog.
11. Ponosite oèi èoveèje poniziæe se, i visina ljudska ugnuæe se, a Gospod æe sam biti uzvišen u onaj dan.
12. Jer æe doæi dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te æe biti poniženi,
13. I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,
14. I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,
15. I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,
16. I na sve ladje tarsiske i na sve likove mile.
17. Tada æe se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod æe sam biti uzvišen u onaj dan.
18. I idola æe nestati sasvim.
19. I ljudi æe iæi u peæine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave velièanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.
20. Tada æe baciti èovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje naèini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima,
21. Ulazeæi u raseline kamene i u peæine kamene od straha Gospodnjeg i od slave velièanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.
22. Prodjite se èoveka, kome je dah u nosu; jer šta vredi?
←  Isaiah (2/66)  →