←  Isaiah (19/66)  →

---

1.

Breme Misiru. Gle, Gospod sedeæi na oblaku lakom doæi æe u Misir; i zatrešæe se od Njega idoli misirski, i srce æe se rastopiti u Misircima.

2.

I razdražiæu Misirce jedne na druge, te æe vojevati brat na brata i prijatelj na prijatelja, grad na grad, carstvo na carstvo.

3.

I nestaæe duha Misiru, i nameru njegovu razbiæu; tada æe pitati svoje idole i opsenare i vraèe i gatare.

4.

I predaæu Misirce u ruke žestokim gospodarima, i ljut æe car vladati njima, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

5.

I nestaæe vode iz mora, i reka æe presahnuti i zasušiti se.

6.

I reke æe oteæi, opašæe i presahnuti potoci misirski, trska i sita posušiæe se.

7.

Trava kraj potoka, na ušæu potoka, i svi usevi kraj potoka posahnuæe i nestaæe ih i propašæe.

8.

I tužiæe ribari i biæe setni svi koji bacaju udicu, i koji razapinju mrežu po vodama zabrinuæe se.

9.

I stideæe se koji rade od tankog lana, i koji tkaju tanko belo platno.

10.

I nasipi æe mu se razvaliti, i koji zagradjuju ribnjake, svi æe biti žalosnog srca.

11.

Doista, knezovi su soanski bezumni, i savet mudrih savetnika Faraonovih lud je. Kako možete govoriti Faraonu: Ja sam sin mudrih, sin starih careva?

12.

Gde su? Gde su mudraci tvoji? Neka ti kažu ako znaju šta je naumio za Misir Gospod nad vojskama.

13.

Poludeše knezovi soanski; prevariše se knezovi nofski; prelastiše Misir glave plemena njegovih.

14.

Gospod je izlio medju njih duh prevaran, te uèiniše da posræe Misir u svim poslovima kao što posræe pijan èovek bljujuæi.

15.

I neæe biti dela u Misiru što bi uèinila glava ili rep, grana ili sita.

16.

Tada æe biti Misirci kao žene; bojaæe se i drhtati od ruke Gospoda nad vojskama kad zamahne na njih.

17.

I zemlja æe Judina biti strah Misiru; ko je se god opomene, prepašæe se radi namere Gospoda nad vojskama što je naumio suprot njemu.

18.

U to æe vreme biti pet gradova u zemlji misirskoj koji æe govoriti jezikom hananskim i zaklinjati se Gospodom nad vojskama; jedan æe se zvati grad Aheres.

19.

U to æe vreme biti oltar Gospodnji usred zemlje misirske, i spomenik Gospodnji na medji njenoj;

20.

I biæe znak i svedoèanstvo Gospodu nad vojskama, u zemlji misirskoj. Kad stanu vikati ka Gospodu na nasilnike, On æe im poslati spasitelja i kneza i izbaviæe ih.

21.

I biæe poznat Gospod Misircima, i poznaæe Misirci Gospoda u to vreme, i služiæe Mu žrtvama i darovima, i zavetovaæe zavete Gospodu, i izvršavaæe.

22.

Tako æe Gospod udariti Misir, i udarivši isceliæe, jer æe se obratiti ka Gospodu, umoliæe Mu se, i isceliæe ih.

23.

U to æe vreme biti put iz Misira u Asirsku, i Asirac æe iæi u Misir i Misirac u Asirsku, i služiæe Gospodu Misirci s Asircima.

24.

U to æe vreme Izrailj biti treæi s Misircima i Asircima, i biæe blagoslov posred zemlje.

25.

Jer æe ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreæi: Da je blagosloven moj narod misirski i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje, Izrailj.

---

←  Isaiah (19/66)  →