| ← Isaiah (18/66) → |
| 1. | Teško zemlji koja sen èini krilima s one strane reka etiopskih; |
| 2. | Koja šalje poslanike preko mora, u ladjama od site po vodama, govoreæi: Idite, brzi glasnici, k narodu rasejanom i oplenjenom, k narodu strašnom otkako je dosad, k narodu razmerenom i pogaženom, kome zemlju raznose reke. |
| 3. | Svi koji živite na svetu i stanujete na zemlji, kad se digne zastava na gorama, gledajte, i kad zatrubi truba, slušajte. |
| 4. | Jer ovako mi reèe Gospod: Umiriæu se i gledaæu iz stana svog, kao vruæina koja suši posle dažda i kao rosan oblak o vruæini žetvenoj. |
| 5. | Jer pre berbe, kad napupe pupci i od cveta postane grozd i stane zreti, okresaæe odvode srpom, i uzeæe lozu i odseæi. |
| 6. | Sve æe se ostaviti pticama gorskim i zverima zemaljskim; i ptice æe letovati na njima, a svakojake zveri zemaljske zimovaæe. |
| 7. | Tada æe se doneti dar Gospodu nad vojskama od naroda rasejanog i oplenjenog, od naroda strašnog otkako je dosad, od naroda razmerenog i pogaženog, kome zemlju raznose reke, k mestu imena Gospoda nad vojskama, ka gori sionskoj. |
| ← Isaiah (18/66) → |