| ← Isaiah (17/66) → |
| 1. | Breme Damasku. Gle, Damask æe se ukinuti da ne bude više grad, nego æe biti gomila razvalina. |
| 2. | Gradovi aroirski biæe ostavljeni, biæe za stada, te æe u njima poèivati, i niko ih neæe plašiti. |
| 3. | Nestaæe gradova Jefremovih i carstva u Damasku i ostatku sirskom, biæe kao slava sinova Izrailjevih, veli Gospod nad vojskama. |
| 4. | I u taj æe dan istanèati slava Jakovljeva, i debelo telo njegovo omršaæe. |
| 5. | Jer æe biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje, i biæe kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj. |
| 6. | Ali æe se ostaviti u njoj pabirci kao kad se otrese maslina, pa dve tri ostanu u vrhu, i èetiri pet na rodnim granama, veli Gospod Bog Izrailjev. |
| 7. | U to æe vreme èovek pogledati na Tvorca svog, i oèi njegove gledaæe na Sveca Izrailjevog; |
| 8. | A neæe pogledati na oltare, delo ruku svojih, niti æe gledati na ono što su naèinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunèane. |
| 9. | U to æe vreme tvrdi gradovi njegovi biti kao ostavljen grm i ogranak, jer æe se ostaviti radi sinova Izrailjevih, i biæe pustoš. |
| 10. | Jer si zaboravio Boga spasenja svog, i nisi se seæao Stene sile svoje; zato sadi krasne sadove i lozu stranu presadjuj; |
| 11. | Danju radi da uzraste šta posadiš, i jutrom gledaj da ti seme nikne; ali kad dodje do branja razgrabiæe se, i ostaæe ti ljuta žalost. |
| 12. | Teško mnoštvu velikih naroda, što buèe kao što buèe mora, i uzavrelim narodima, kojih stoji vreva kao silnih voda; |
| 13. | Vreva stoji naroda kao velikih voda; ali æe povikati na njih, i oni æe pobeæi daleko, i biæe gonjeni kao pleva po brdima od vetra i kao prah od vihora. |
| 14. | Uveèe eto straha, i pre nego svane nema nikoga. To je deo onih koji nas gaze, i nasledstvo onih koji otimaju od nas. |
| ← Isaiah (17/66) → |