| ← Isaiah (15/66) → |
| 1. | Breme Moavu. Da, obnoæ se raskopa Ar moavski i propade; da, obnoæ se raskopa Kir moavski i propade. |
| 2. | Otide u dom i u Devon, na visine, da plaèe: Moav æe ridati za Nevonom i za Medevom, sve æe mu glave biti æelave, svaka brada oskubena. |
| 3. | Po ulicama æe njegovim pripasivati kostret, na krovovima njegovim i na ulicama njegovim sve æe ridati suze lijuæi. |
| 4. | I vikaæe Esevon i Eleala, do Jase èuæe im se glas; i vojnici æe moavski vikati, duša æe se u svakom uzmuèiti. |
| 5. | Srce moje vapije za Moavom; begunci njegovi pobegoše dori do Sigora kao junica treæakinja; jer æe se iæi uz brdo luitsko plaèuæi, i putem oronajimskim razlegaæe se jauk. |
| 6. | Jer æe nestati voda nimrimskih, jer æe posahnuti bilje, nestaæe trave, zeleni neæe biti. |
| 7. | I zato što su ostavljali i što su èuvali odneæe se na potok arapski. |
| 8. | Jer æe vika iæi oko medja moavskih, do Eglaima jauk njihov, i do Vir-Elima jauk njihov. |
| 9. | Jer æe se voda dimonska napuniti krvi; i još æu dometnuti Dimonu, na begunce moavske i na ostatak zemaljski poslaæu lavove. |
| ← Isaiah (15/66) → |