←  Isaiah (14/66)  →
1. Jer æe se smilovati Gospod na Jakova, i opet æe izabrati Izrailja, i namestiæe ih u zemlji njihovoj, i prilepiæe se k njima došljaci i pridružiæe se domu Jakovljevom.
2. Jer æe ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediæe ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiæe one koji ih behu zarobili, i biæe gospodari svojim nasilnicima.
3. I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,
4. Tada æeš izvoditi ovu prièu o caru vavilonskom i reæi æeš: Kako nesta nastojnika, nesta danka?
5. Slomi Gospod štap bezbožnicima, palicu vladaocima,
6. Koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila nemilice.
7. Sva zemlja poèiva i mirna je; pevaju glasno.
8. Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreæi: Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seèe.
9. Pakao dole uskoleba se tebe radi da te sretne kad dodješ, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, diže s prestola njihovih sve careve narodne.
10. Svi æe progovoriti i reæi tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednaèio se s nama?
11. Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokrivaè.
12. Kako pade s neba, zvezdo danice, kæeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?
13. A govorio si u srcu svom: Izaæi æu na nebo, više zvezda Božjih podignuæu presto svoj, i sešæu na gori zbornoj na strani severnoj;
14. Izaæi æu u visine nad oblake, izjednaèiæu se s Višnjim.
15. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.
16. Koji te vide pogledaæe na te, i gledaæe te govoreæi: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,
17. Koji je vasiljenu obraæao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kuæi?
18. Svi carevi narodni, svikoliki, leže slavno, svaki u svojoj kuæi.
19. A ti se izbaci iz groba svog, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, maèem pobodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogažen strv.
20. Neæeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neæe se spominjati seme zlikovaèko dok je veka.
21. Pripravite pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne podignu i ne naslede zemlju i ne napune vasiljenu gradovima.
22. Jer æu ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatræu ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.
23. I naèiniæu od njega stan æukovima i jezera vodena, i omešæu ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.
24. Zakle se Gospod nad vojskama govoreæi: Doista, biæe kako sam smislio, i kako sam naumio izvršiæe se.
25. Potræu Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziæu ga; tada æe se skinuti s njih jaram njegov, i breme njegovo s pleæa njihovih skinuæe se.
26. To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.
27. Jer je Gospod nad vojskama naumio, ko æe razbiti? I Njegovu ruku podignutu ko æe odvratiti?
28. Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme:
29. Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, što se slomi prut onog koji te je bio; jer æe iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, i plod æe mu biti zmaj ognjeni krilati.
30. I prvenci siromaški nahraniæe se, i ubogi æe poèivati bez straha; a tvoj æu koren umoriti gladju, i ostatak tvoj on æe pobiti.
31. Ridajte, vrata; vièi, grade; rastopila si se, sva zemljo filistejska, jer sa severa ide dim i niko se neæe osamiti u zborovima njegovim.
32. I šta æe se odgovoriti poslanicima narodnim? Da je Gospod osnovao Sion i da æe u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.
←  Isaiah (14/66)  →