←  Isaiah (13/66)  →
1. Breme Vavilonu, koje vide Isaija sin Amosov.
2. Na gori visokoj podignite zastavu, vièite im glasno, mašite rukom, neka udju na vrata kneževska.
3. Ja sam zapovedio izabranima svojim i dozvao sam junake svoje da izvrše gnev moj koji se raduju s velièine moje.
4. Vika stoji ljudstva na gorama kao da je velik narod, vika i vreva carstva skupljenih naroda; Gospod nad vojskama pregleda vojsku ubojitu.
5. Dolaze iz daleke zemlje, s kraja nebesa, Gospod i orudja srdnje Njegove, da zatre svu zemlju.
6. Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji; doæi æe kao pustoš od Svemoguæeg.
7. Zato æe svaka ruka klonuti, i svako srce èoveèje rastopiti se.
8. I oni æe se smesti, muke i bolovi spopašæe ih, muèiæe se kao porodilja, prepašæe se jedan od drugog, lica æe im biti kao plamen.
9. Evo, ide dan Gospodnji ljuti s gnevom i jarošæu da obrati zemlju u pustoš, i grešnike da istrebi iz nje.
10. Jer zvezde nebeske i prilike nebeske neæe pustiti svetlost svoju, sunce æe pomrèati o radjanju svom, i mesec neæe pustiti svetlost svoju.
11. I pohodiæu vasiljenu za zloæu, i bezbožnike za bezakonje; i ukinuæu razmetanje oholih, i ponos silnih oboriæu.
12. Uèiniæu da æe èovek više vredeti nego zlato èisto, više nego zlato ofirsko.
13. Zato æu zatresti nebo, i zemlja æe se pokrenuti sa svog mesta od jarosti Gospoda nad vojskama i u dan kad se raspali gnev Njegov.
14. I biæe kao srna poplašena i kao stado koje niko ne sabira; svako æe gledati za svojim narodom, i svako æe bežati u svoju zemlju.
15. Ko se god nadje, biæe proboden, i koji se god skupe, poginuæe od maèa.
16. I decu æu im razmrskati na njihove oèi, kuæe æu im opleniti i žene æu im sramotiti.
17. Evo, ja æu podignuti na njih Mide, koji neæe mariti za srebro, niti æe zlato iskati.
18. Nego æe iz lukova decu ubijati, ni na plod u utrobi neæe se smilovati, niti æe decu žaliti oko njihovo.
19. I Vavilon, ures carstvima i dika slavi haldejskoj, biæe kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre.
20. Neæe se u njemu živeti niti æe se ko naseliti od kolena do kolena, niti æe Arapin razapeti u njemu šator, niti æe pastiri poèivati onuda.
21. Nego æe poèivati onde divlje zveri, i kuæe æe njihove biti pune velikih zmija, i onde æe nastavati sove, i aveti æe skakati onuda.
22. I dovikivaæe se buljine u pustim kuæama i zmajevi u dvorovima veselim. A doæi æe njegovo vreme, i blizu je, i dani njegovi neæe se protegnuti.
←  Isaiah (13/66)  →