←  Hebrews (9/13)  →
1. Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
2. Jer skinija beše naèinjena prva, u kojoj beše sveænjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
3. A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
4. Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovèeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploèe zaveta.
5. A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o èemu se ne može sad govoriti redom.
6. A kad ovo beše tako uredjeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
7. A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenièki, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
8. Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
9. Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
10. Osim u jelima i piæima, i razliènom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
11. Ali došavši Hristos, poglavar sveštenièki dobara koja æe doæi, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja,
12. Ni s krvlju jarèijom, niti teleæom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje veèni otkup.
13. Jer ako krv junèija i jarèija, i pepeo junièin, pokropivši njom opoganjene, osveæuje na telesnu èistotu;
14. A kamoli neæe krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, oèistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
15. I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obeæanje veènog nasledstva prime zvani.
16. Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji èini zavet.
17. Jer je zavet po smrti potvrdjen: buduæi da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je naèinio.
18. Jer ni prvi nije utvrdjen bez krvi.
19. Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarèije i teleæe, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
20. Govoreæi: Ovo je krv zaveta koji Bog naèini s vama.
21. A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
22. I gotovo sve se krvlju èisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
23. Tako je trebalo da se oblièja nebeskih ovima èiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
24. Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
25. Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenièki ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:
26. Inaèe bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
27. I kao što je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:
28. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom æe se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga èekaju.
←  Hebrews (9/13)  →