←  Hebrews (6/13)  →

---

1.

Zato da ostavimo poèetak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,

2.

Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda veènog.

3.

I ovo æemo uèiniti ako Bog dopusti.

4.

Jer nije moguæe one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajednièari Duha Svetog,

5.

I okusili dobru reè Božju, i silu onog sveta, i otpali,

6.

Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.

7.

Jer zemlja koja pije dažd što èesto na nju pada, i koja radja povræe dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;

8.

A koja iznosi trnje i èièak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.

9.

Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.

10.

Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeæi.

11.

Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja;

12.

Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obeæanja.

13.

Jer kad Bog Avramu obeæa, ne imajuæi nièim veæim da se zakune, zakle se sobom,

14.

Govoreæi: Zaista blagosiljajuæi blagosloviæu te, i umnožavajuæi umnožiæu te.

15.

I tako trpeæi dugo, dobi obeæanje.

16.

Jer se ljudi veæim kunu, i svakoj njihovoj svadji svršetak je zakletva za potvrdjenje.

17.

Zato i Bog kad htede naslednicima obeæanja obilnije da pokaže tvrdju zaveta svog, uèini posrednika kletvu:

18.

Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguæe slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,

19.

Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,

20.

Gde Isus udje napred za nas, postavši poglavar sveštenièki doveka po redu Melhisedekovom.

---

←  Hebrews (6/13)  →