←  Hebrews (4/13)  →

---

1.

Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obeæanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.

2.

Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže èuvena reè, jer ne verovaše oni koji èuše.

3.

Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reèe: Zato se zakleh u gnevu svom da neæe uæi u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.

4.

Jer negde reèe za sedmi dan ovako: i poèinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.

5.

I na ovom mestu opet: Neæe uæi u pokoj moj.

6.

Buduæi, pak, da neki imaju da udju u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne udjoše za neposlušanje;

7.

Opet odredi jedan dan, danas, govoreæi u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov èujete, ne budite drvenastih srca.

8.

Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.

9.

Dakle je ostavljeno još poèivanje narodu Božijem.

10.

Jer koji udje u pokoj Njegov, i on poèiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

11.

Da se postaramo, dakle, uæi u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.

12.

Jer je živa reè Božija, i jaka, i oštrija od svakog maèa oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

13.

I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred oèima Onog kome govorimo.

14.

Imajuæi, dakle, velikog Poglavara sveštenièkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.

15.

Jer nemamo Poglavara sveštenièkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svaèemu iskušan kao i mi, osim greha.

16.

Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nadjemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoæ.

---

←  Hebrews (4/13)  →