←  Hebrews (11/13)  →
1. Vera je, pak, tvrdo èekanje onog èemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.
2. Jer u njoj stari dobiše svedoèanstvo.
3. Verom poznajemo da je svet reèju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.
4. Verom prinese Avelj Bogu veæu žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedoèanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoèi za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.
5. Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nadje se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedoèanstvo da ugodi Bogu.
6. A bez vere nije moguæe ugoditi Bogu; jer onaj koji hoæe da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaæa onima koji Ga traže.
7. Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, naèini kovèeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
8. Verom posluša Avraam kad bi pozvan da izidje u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i izidje ne znajuæi kuda ide.
9. Verom dodje Avraam u zemlju obeæanu, kao u tudju, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obeæanja tog.
10. Jer èekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
11. Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeæa.
12. Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
13. U veri pomreše svi ovi ne primivši obeæanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.
14. Jer koji tako govore pokazuju da traže otaèanstvo.
15. I da bi se oni opomenuli onog iz kog izidjoše, imali bi vreme da se vrate.
16. Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
17. Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obeæanje,
18. U kome beše kazano: U Isaku nazvaæe ti se seme;
19. Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
20. Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje æe doæi.
21. Verom blagoslovi Jakov umiruæi svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
22. Verom se opominja Josif umiruæi izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
23. Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
24. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kæeri Faraonove;
25. I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
26. Državši sramotu Hristovu za veæe bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.
27. Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga vidjaše.
28. Verom uèini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorodjene ne dotakne do njih.
29. Verom predjoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.
30. Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
31. Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.
32. I šta æu još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
33. Koji verom pobediše carstva, uèiniše pravdu, dobiše obeæanja, zatvoriše usta lavovima,
34. Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica maèa, ojaèaše od nemoæi, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tudje;
35. Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
36. A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
37. Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od maèa pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
38. Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po peæinama i po rupama zemaljskim.
39. I ovi svi dobivši svedoèanstvo verom ne primiše obeæanja;
40. Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.
←  Hebrews (11/13)  →