←  Genesis (7/50)  →

---

1.

I reèe Gospod Noju: Udji u kovèeg ti i sav dom tvoj; jer te nadjoh pravedna pred sobom ovog veka.

2.

Uzmi sa sobom od svih životinja èistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja neèistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,

3.

Takodje i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se saèuva seme na zemlji.

4.

Jer æu do sedam dana pustiti dažd na zemlju za èetrdeset dana i èetrdeset noæi, i istrebiæu sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.

5.

I Noje uèini sve što mu zapovedi Gospod.

6.

A beše Noju šest stotina godina kad dodje potop na zemlju.

7.

I udje Noje u kovèeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.

8.

Od životinja èistih i od životinja neèistih i od ptica i od svega što se mièe po zemlji,

9.

Udje k Noju u kovèeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.

10.

A u sedmi dan dodje potop na zemlju.

11.

Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske;

12.

I udari dažd na zemlju za èetrdeset dana i èetrdeset noæi.

13.

Taj dan udje u kovèeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima;

14.

Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god mièe po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila,

15.

Dodje k Noju u kovèeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša,

16.

Muško i žensko od svakog tela udjoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.

17.

I bi potop na zemlji za èetrdeset dana; i voda dodje i uze kovèeg, i podiže ga od zemlje.

18.

I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovèeg stade ploviti vodom.

19.

I navaljivaše voda sve veæma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom.

20.

Petnaest lakata dodje voda iznad brda, pošto ih pokri.

21.

Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.

22.

Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre.

23.

I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovèegu.

24.

I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.

---

←  Genesis (7/50)  →