←  Genesis (6/50)  →
1. A kad se ljudi poèeše množiti na zemlji, i kæeri im se narodiše.
2. Videæi sinovi Božji kæeri èoveèije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.
3. A Gospod reèe: Neæe se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.
4. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kæerima èoveèijim, pa im one radjahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.
5. I Gospod videæi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,
6. Pokaja se Gospod što je stvorio èoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.
7. I reèe Gospod: Hoæu da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od èoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.
8. Ali Noje nadje milost pred Gospodom.
9. Ovo su dogadjaji Nojevi: Noje beše èovek pravedan i bezazlen svog veka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.
10. I rodi Noje tri sina: Sima, Hama i Jafeta.
11. A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja.
12. I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.
13. I reèe Bog Noju: Kraj svakom telu dodje preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoæu da ih zatrem sa zemljom.
14. Naèini sebi kovèeg od drveta gofera, i naèini pregratke u kovèegu; i zatopi ga smolom iznutra i spolja.
15. I naèini ga ovako; u dužinu neka bude trista lakata, u širinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata;
16. Pusti dosta svetlosti u kovèeg; i krov mu svedi ozgo od lakta; i udari vrata kovèegu sa strane; i naèini ga na tri boja: donji, drugi i treæi.
17. Jer evo pustiæu potop na zemlju da istrebim svako telo u kome ima živa duša pod nebom; šta je god na zemlji sve æe izginuti.
18. Ali æu s tobom uèiniti zavet svoj: i uæi æeš u kovèeg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.
19. I od svega živog, od svakog tela, uzeæeš u kovèeg po dvoje, da saèuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude.
20. Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se mièe na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka udje s tobom, da ih saèuvaš u životu.
21. I uzmi sa sobom svega što se jede, i èuvaj kod sebe, da bude hrane tebi i njima.
22. I Noje uèini, kako mu zapovedi Bog, sve onako uèini.
←  Genesis (6/50)  →