←  Genesis (49/50)  →
1. Posle sazva Jakov sinove svoje i reèe: Skupite se da vam javim šta æe vam biti do posletka.
2. Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog.
3. Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i poèetak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom.
4. Navro si kao voda; neæeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju.
5. Simeun i Levije, braæa, maèevi su im oružje nepravdi.
6. U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove.
7. Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliæu ih po Jakovu, i rasuæu ih po Izrailju.
8. Juda, tebe æe hvaliti braæa tvoja, a ruka æe ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaæe ti se sinovi oca tvog.
9. Laviæu Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko æe ga probuditi?
10. Palica vladalaèka neæe se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dodje Onaj kome pripada, i Njemu æe se pokoravati narodi.
11. Veže za èokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtaè svoj u soku od groždja.
12. Oèi mu se crvene od vina i zubi bele od mleka.
13. Zavulon æe živeti pokraj mora i gde pristaju ladje, a medja æe mu biti do Sidona.
14. Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru,
15. I vide da je poèivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuæe ramena svoja da nosi, i plaæaæe danak.
16. Dan æe suditi svom narodu, kao jedno izmedju plemena Izrailjevih.
17. Dan æe biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kièicu, te pada konj na uznako.
18. Gospode, Tebe èekam da me izbaviš.
19. A Gad, njega æe vojska savladati; ali æe najposle on nadvladati.
20. U Asira æe biti obilata hrana, i on æe davati slasti carske.
21. Neftalim je košuta puštena, i govoriæe lepe reèi.
22. Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida.
23. Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci,
24. Opet osta jak luk njegov i ojaèaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju,
25. Od silnog Boga oca tvog, koji æe ti pomagati, i od Svemoguæeg, koji æe te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice.
26. Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda veènih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog izmedju braæe.
27. Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a veèerom deli plen.
28. Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.
29. Potom im zapovedi i reèe im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u peæini koja je na njivi Efrona Hetejina,
30. U peæini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.
31. Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.
32. A kupljena je njiva i peæina na njoj u sinova Hetovih.
33. A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.
←  Genesis (49/50)  →