←  Genesis (45/50)  →
1. Tada Josif ne moguæi se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izadjite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braæi svojoj.
2. Pa briznu plakati tako da èuše Misirci, èu i dom Faraonov.
3. I reèe Josif braæi svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac još u životu? Ali mu braæa ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega.
4. A Josif reèe braæi svojoj: Pristupite bliže k meni. I pristupiše; a on reèe ja sam Josif brat vaš, kog prodadoste u Misir.
5. A sada nemojte žaliti niti se kajati što me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašeg.
6. Jer je veæ dve godine dana glad u zemlji, a biæe još pet godina, gde neæe biti ni oranja ni žetve.
7. A Bog me posla pred vama, da vas saèuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim.
8. I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starešinom nad svom zemljom misirskom.
9. Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: Ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.
10. Sedeæeš u zemlji gesemskoj i biæeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i šta je god tvoje.
11. I ja æu te hraniti onde, jer æe još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i šta je god tvoje.
12. A eto vidite oèima svojim, i brat moj Venijamin svojim oèima, da vam ja iz usta govorim.
13. Kažite ocu mom svu slavu moju u Misiru i šta ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog.
14. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovom.
15. I izljubi svu braæu svoju i isplaka se nad njima. Potom se braæa njegova razgovarahu s njim.
16. I èu se glas u kuæi Faraonovoj, i rekoše: Dodjoše braæa Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim;
17. I reèe Faraon Josifu: Kaži braæi svojoj: Ovako uèinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,
18. Pa uzmite oca svog i èeljad svoju, i dodjite k meni, i daæu vam najbolje što ima u zemlji misirskoj, i ješæete najbolje obilje ove zemlje.
19. A ti im zapovedi: Ovako uèinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske kola za decu svoju i za žene svoje, i povedite oca svog i dodjite ovamo;
20. A na pokuæstvo svoje ne gledajte, jer šta ima najbolje u svoj zemlji misirskoj vaše je.
21. I sinovi Izrailjevi uèiniše tako; i Josif im dade kola po zapovesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put.
22. I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine.
23. A ocu svom posla još deset magaraca natovarenih najlepših stvari što ima u Misiru, i deset magarica natovarenih žita i hleba i jestiva ocu na put.
24. Tako opravi braæu svoju, i podjoše; i reèe im: Nemojte se koriti putem.
25. Tako se vratiše iz Misira, i dodjoše u zemlju hanansku k Jakovu ocu svom.
26. I javiše mu i rekoše: Još je živ Josif, i zapoveda nad svom zemljom misirskom. A u njemu srce prenemože, jer im ne verovaše.
27. Ali kad mu kazaše sve reèi Josifove, koje im je Josif rekao, i vide kola, koja posla Josif po oca, tada ožive duh Jakova oca njihovog;
28. I reèe Izrailj: Dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro.
←  Genesis (45/50)  →