←  Genesis (4/50)  →
1. Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reèe: Dobih èoveka od Gospoda.
2. I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar.
3. A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;
4. A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,
5. A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.
6. Tada reèe Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni?
7. Neæeš li biti mio, kad dobro èiniš? A kad ne èiniš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašæu, i ti si mu stariji.
8. Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoèi Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga.
9. Tada reèe Gospod Kajinu: Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: Ne znam; zar sam ja èuvar brata svog?
10. A Bog reèe: Šta uèini! Glas krvi brata tvog vièe sa zemlje k meni.
11. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje.
12. Kad zemlju uzradiš, neæe ti više davati blaga svog. Biæeš potukaè i begunac na zemlji.
13. A Kajin reèe Gospodu: Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti.
14. Evo me teraš danas iz ove zemlje da se krijem ispred Tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa æe me ubiti ko me udesi.
15. A Gospod mu reèe: Zato ko ubije Kajina, sedam æe se puta to pokajati. I naèini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije ko ga udesi.
16. I otide Kajin ispred Gospoda, i naseli se u zemlji naidskoj na istoku prema Edemu.
17. I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Enoha. I sazida grad i prozva ga po imenu sina svog Enoh.
18. A Enohu rodi se Gaidad; a Gaidad rodi Maleleila: a Maleleilo rodi Matusala; a Matusal rodi Lameha.
19. I uze Lameh dve žene: jednoj beše ime Ada a drugoj Sela.
20. I Ada rodi Jovila; od njega se narodiše koji žive pod šatorima i stoku pasu.
21. A bratu njegovom beše ime Juval; od njega se narodiše gudaèi i sviraèi.
22. A i Sela rodi Tovela, koji beše vešt kovati svašta od bronze i od gvoždja; a sestra Tovelu beše Noema.
23. I reèe Lameh svojim ženama, Adi i Seli: Èujte glas moj, žene Lamehove, poslušajte reèi moje: ubiæu èoveka za ranu svoju i mladiæa za masnicu svoju.
24. Kad æe se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh æe sedamdeset i sedam puta.
25. A Adam opet pozna ženu svoju, i ona rodi sina, i nade mu ime Sit, jer mi, reèe, Bog dade drugog sina za Avelja, kog ubi Kajin.
26. I Situ se rodi sin, kome nadede ime Enos. Tada se poèe prizivati ime Gospodnje.
←  Genesis (4/50)  →