←  Genesis (39/50)  →
1. A Josifa odvedoše u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik stražarski, èovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoše onamo.
2. I Gospod beše s Josifom, te bi sreæan, i živeše u kuæi gospodara svog Misirca.
3. I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.
4. I Josif steèe milost u njega, i dvoraše ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i šta god imaše njemu dade u ruke.
5. A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim što imaše, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji beše na svemu što imaše u kuæi i u polju.
6. I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše nizašta osim jela koje jedjaše. A Josif beše lepog stasa i lepog lica.
7. I dogodi se posle, te se žena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i reèe: Lezi sa mnom.
8. A on ne hte, nego reèe ženi gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizašta šta je u kuæi, nego šta god ima dade meni u ruke.
9. Ni sam nije veæi od mene u ovoj kuæi, i ništa ne krije od mene osim tebe, jer si mu žena; pa kako bih uèinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?
10. I ona govoraše takve reèi Josifu svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom ni da se bavi kod nje.
11. A jedan dan kad dodje Josif u kuæu da radi svoj posao, a ne beše nikoga od domašnjih u kuæi,
12. Ona ga uhvati za haljinu govoreæi: Lezi sa mnom. Ali on ostavivši joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide.
13. A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže,
14. Viknu èeljad svoju, i reèe im govoreæi: Gledajte, doveo nam je èoveka Jevrejina da nas sramoti; dodje k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;
15. A on kad èu gde vièem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i otide.
16. I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dodje kuæi.
17. A tada mu reèe ovako govoreæi: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dodje k meni da me osramoti;
18. A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.
19. A kad gospodar njegov èu reèi žene svoje gde mu reèe: To mi je uèinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.
20. I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde ležahu sužnji carski: i bi onde u tamnici.
21. Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njim i uèini te omile tamnièaru.
22. I poveri tamnièar Josifu sve sužnje u tamnici, i šta je god trebalo onde èiniti on uredjivaše.
23. I tamnièar ne nadgledaše ništa što beše u Josifovoj ruci, jer Gospod beše s njim; i šta god èinjaše, Gospod vodjaše u napredak.
←  Genesis (39/50)  →