←  Genesis (34/50)  →
1. A Dina kæi Lijina, koju rodi Jakovu, izadje da gleda devojke u onom kraju.
2. A ugleda je Sihem, sin Emora Efejina, kneza od one zemlje, i uze je i leže s njom i osramoti je.
3. I prionu srce njegovo za Dinu kæer Jakovljevu, i devojka mu omile, i on joj se umiljavaše.
4. I reèe Sihem Emoru ocu svom govoreæi: Oženi me ovom devojkom.
5. A Jakov èu da je osramotio Dinu kæer njegovu; a sinovi njegovi behu u polju sa stokom njegovom, i Jakov oæute dokle oni ne dodju.
6. A Emor otac Sihemov izidje k Jakovu da se razgovori s njim.
7. A kad dodjoše sinovi Jakovljevi iz polja i èuše šta je bilo, žao bi ljudima vrlo i razgneviše se veoma, što uèini sramotu Izrailju obležav kæer Jakovljevu, kako ne bi valjalo èiniti.
8. Tada im reèe Emor govoreæi: Sin moj Sihem srcem prionu za vašu kæer; podajte mu je za ženu.
9. I oprijateljite se s nama; kæeri svoje udajite za nas i kæerima našim ženite se.
10. Pa živite s nama, i zemlja æe vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i držite baštine u njoj.
11. I reèe Sihem ocu devojèinom i braæi joj: Da nadjem milost pred vama, i daæu šta mi god kažete.
12. Ištite mi koliko god hoæete uzdarja i dara, ja æu dati šta god kažete; samo mi dajte devojku za ženu.
13. A sinovi Jakovljevi odgovoriše Sihemu i Emoru ocu njegovom prevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu.
14. I rekoše im: Ne možemo to uèiniti ni dati sestre svoje za èoveka neobrezanog, jer je to sramota nama.
15. Nego æemo vam uèiniti po volji, ako æete se izjednaèiti s nama i obrezati sve muškinje izmedju sebe.
16. Onda æemo udavati svoje kæeri za vas i ženiæemo se vašim kæerima, i postaæemo jedan narod.
17. Ako li ne pristanete da se obrežete, mi æemo uzeti svoju devojku i otiæi æemo.
18. I po volji biše reèi njihove Emoru i Sihemu sinu Emorovom.
19. I momak ne oklevaše uèiniti to; jer mu kæi Jakovljeva omile veoma; i on beše najviše poštovan izmedju svih u kuæi oca svog.
20. I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svog, i rekoše gradjanima govoreæi:
21. Ovi ljudi hoæe mirno da žive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je široka i za njih; pa æemo se kæerima njihovim ženiti i svoje æemo kæeri udavati za njih.
22. Ali æe tako pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve muškinje medju nama obrežu, kao što su oni obrezani.
23. Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova neæe li biti naša? Složimo se samo s njima, pa æe ostati kod nas.
24. I koji izlažahu na vrata grada njegovog, svi poslušaše Emora i Sihema sina njegovog; i obreza se sve muškinje, svi koji izlažahu na vrata grada njegovog.
25. A treæi dan kad oni behu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva Simeun i Levije, braæa Dinina, svaki svoj maè i udjoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje.
26. Ubiše i Emora i sina mu Sihema oštrim maèem, i uzevši Dinu iz kuæe Sihemove otidoše.
27. Tada dodjoše sinovi Jakovljevi na pobijene, i opleniše grad, jer u njemu bi osramoæena sestra njihova.
28. I uzeše ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, šta god beše u gradu i šta bod beše u polju.
29. I sve blago njihovo, i svu decu i žene njihove pohvataše i odvedoše, i šta god beše u kojoj kuæi.
30. A Jakov reèe Simeunu i Leviju; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoæe me ubiti te æu se istrebiti ja i dom moj.
31. A oni rekoše: Zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom?
←  Genesis (34/50)  →