←  Genesis (32/50)  →
1. A Jakov otide svojim putem; i sretoše ga andjeli Božiji;
2. A kad ih ugleda Jakov, reèe: Ovo je logor Božji. I prozva ono mesto Mahanaim.
3. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svom u zemlju Sir, krajinu edomsku.
4. I zapovedi im govoreæi: Ovako kažite gospodaru mom Isavu: Sluga tvoj Jakov ovako kaže: Bio sam došljak kod Lavana i bavio se do sad.
5. A imam volova i magaraca, ovaca i sluga, i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svom, eda bih našao milost pred tobom.
6. I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: Idosmo do brata tvog Isava, i eto on ti ide na susret s èetiri stotine momaka.
7. A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dve èete.
8. I reèe: Ako Isav udari na jednu èetu i razbije je, da ako druga uteèe.
9. I reèe Jakov: Bože oca mog Avrama i Bože oca mog Isaka, Gospode, koji si mi kazao: Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja æu ti biti dobrotvor!
10. Nisam vredan tolike milosti i tolike vere što si uèinio sluzi svom; jer samo sa štapom svojim predjoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve èete.
11. Izbavi me iz ruke brata mog, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dodje i ubije mene i mater s decom.
12. A Ti si kazao: Zaista ja æu ti biti dobrotvor, i uèiniæu seme tvoje da bude kao peska morskog, koji se ne može izbrojati od množine.
13. I zanoæi onde onu noæ, i uze šta mu dodje do ruke, da pošalje na dar Isavu bratu svom,
14. Dvesta koza s dvadeset jaraca, dvesta ovaca s dvadeset ovnova,
15. Trideset kamila dojilica s kamiladima, èetrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi.
16. I predade ih slugama svojim, svako stado napose, i reèe slugama: Idite napred preda mnom, ostavljajuæi dosta mesta izmedju jednog stada i drugog.
17. I zapovedi prvom govoreæi: Kad sretneš Isava, brata mog, pa te zapita: Èiji si? I kuda ideš? I èije je to što goniš pred sobom?
18. A ti reci: Sluge tvog Jakova, a ovo šalje na dar gospodaru svom Isavu, a eto i sam ide za nama.
19. Tako zapovedi i drugom i treæem i svima koji idjahu za stadom, i reèe: Tako kažite Isavu kad naidjete na nj.
20. I još kažite: Eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govoraše: Ublažiæu ga darom koji ide preda mnom, pa æu mu onda videti lice, da ako me lepo primi.
21. Tako otide dar napred, a on prenoæi onu noæ kod èete svoje.
22. I po noæi usta, i uze obe žene i dve robinje i jedanaestoro dece svoje; i prebrodi brod Javok.
23. A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše.
24. A kad osta Jakov sam, tada se jedan èovek rvaše s njim do zore.
25. I kad vide da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu išèaši stegno iz zglavka, kad se èovek rvaše s njim.
26. Pa onda reèe: Pusti me, zora je. A Jakov mu reèe: Neæu te pustiti dokle me ne blagosloviš.
27. A èovek mu reèe: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov.
28. Tada mu reèe: Odsele se neæeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaèki borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si.
29. A Jakov zapita i reèe: Kaži mi kako je tebi ime. A On reèe: Što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga onde.
30. I Jakov nadede ime onom mestu Fanuil; jer, veli, Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi.
31. I sunce mu se rodi kad prodje Fanuil, i hramaše na stegno svoje.
32. Zato sinovi Izrailjevi ne jedu krajeve od mišiæa na zglavku u stegnu do današnjeg dana, što se Jakovu povrediše krajevi od mišiæa na zglavku u stegnu.
←  Genesis (32/50)  →