←  Genesis (31/50)  →
1. A Jakov èu gde sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve što beše našeg oca, i od onog što beše našeg oca steèe sve ovo blago.
2. I vide Jakov gde lice Lavanovo nije prema njemu kao pre.
3. I Gospod reèe Jakovu: Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja æu biti s tobom.
4. I poslavši Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom.
5. I reèe im: Vidim gde lice oca vašeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom.
6. I vi znate da sam služio ocu vašem kako sam god mogao;
7. A otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti;
8. Kad on reèe: Šta bude šareno neka ti je plata, onda se mladilo sve šareno; a kad reèe: S belegom šta bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s belegom.
9. Tako Bog uze stoku ocu vašem i dade je meni;
10. Jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oèi svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci što skaèu na ovce i koze behu šareni, s belegama prutastim i kolastim.
11. A andjeo Gospodnji reèe mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me.
12. A on reèe: Podigni sad oèi svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaèu na ovce i koze, šareni su, s belegama prutastim i kolastim; jer videh sve što ti èini Lavan.
13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i uèinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.
14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: Eda li još imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svog?
15. Nije li nas držao kao tudjinke kad nas je prodao? Pa je još i naše novce jednako jeo.
16. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našem, naše je i naše dece. Zato èini sve što ti je Gospod kazao.
17. I podiže se Jakov, i metnu decu svoju i žene svoje na kamile;
18. I odvede svu stoku svoju i sve blago što beše stekao, stoku koju beše stekao u Padan-Aramu, i podje k Isaku ocu svom u zemlju hanansku.
19. A Lavan beše otišao da striže ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svom.
20. I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivši mu da hoæe da ide.
21. I pobeže sa svim blagom svojim, i podiže se te predje preko vode, i uputi se ka gori Galadu.
22. A treæi dan javiše Lavanu da je pobegao Jakov.
23. I uze sa sobom braæu svoju, i podje za njim u poteru, i za sedam dana stiže ga na gori Galadu.
24. Ali Bog dodje Lavanu Sirinu noæu u snu, i reèe mu: Èuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lepo ni ružno.
25. I stiže Lavan Jakova; a Jakov beše razapeo šator svoj na gori, pa i Lavan takodje razape svoj s braæom svojom na gori Galadu.
26. I Lavan reèe Jakovu: Šta uèini te kradom pobeže od mene i odvede kæeri moje kao na maè otete?
27. Zašto tajno pobeže i kradom otide od mene? Niti mi reèe da te ispratim s veseljem i s pesmama, s bubnjevima i guslama?
28. Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kæeri svoje? Ludo si radio.
29. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vašeg noæas mi reèe govoreæi: Èuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lepo ni ružno.
30. Idi dakle kad si se tako uželeo kuæe oca svog; ali zašto ukrade bogove moje?
31. A Jakov odgovori i reèe: Bojah se i mišljah hoæeš silom oteti kæeri svoje od mene.
32. A bogove svoje u koga nadješ, onaj neka ne živi više; pred našom braæom traži šta je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja.
33. I udje Lavan u šator Jakovljev i u šator Lijin i u šator dveju robinja, i ne nadje ih; i izašav iz šatora Lijina udje u šator Rahiljin.
34. A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sede ozgo; i Lavan pipaše po celom šatoru, i ne nadje.
35. A ona reèe ocu svom: Nemoj se srditi, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer mi je šta u žena biva. Traživši dakle ne nadje idole svoje.
36. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreæi reèe mu: Šta sam uèinio, šta sam skrivio, te si me tako žestoko terao?
37. Pipao si sav prtljag moj, pa šta si našao iz svoje kuæe? Daj ovamo pred moju i svoju braæu, neka rasude izmedju nas dvojice.
38. Evo dvadeset godina bih kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jaloviše se, a ovnova iz stada tvog ne jedoh.
39. Šta bi zverje zaklalo nisam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao što bi mi bilo ukradeno danju ili noæu.
40. Danju me ubijaše vruæina a noæu mraz; i san mi ne padaše na oèi.
41. Tako mi je bio dvadeset godina u tvojoj kuæi; služio sam ti èetrnaest godina za dva kæeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta.
42. Da nije Bog oca mog, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacelo otpustio prazna. Ali je Bog video nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noæas.
43. A Lavan odgovori Jakovu i reèe: Ove su kæeri moje kæeri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i šta god vidiš sve je moje; pa šta bih uèinio danas kæerima svojim ili sinovima njihovim koje rodiše?
44. Nego hajde da uhvatimo veru, ja i ti, da bude svedoèanstvo izmedju mene i tebe.
45. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen.
46. I reèe Jakov braæi svojoj; nakupite kamenja. I nakupiše kamenja i složiše na gomilu, i jedoše na gomili.
47. I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed.
48. I reèe Lavan: Ova gomila neka bude svedok izmedju mene i tebe danas. Zato se prozva Galed.
49. A prozva se i Mispa, jer reèe Lavan: Neka Gospod gleda izmedju mene i tebe, kad ne uzmožemo videti jedan drugog.
50. Ako ucveliš kæeri moje i ako uzmeš žene preko mojih kæeri, neæe èovek biti izmedju nas nego gle Bog svedok izmedju mene i tebe.
51. I još reèe Lavan Jakovu: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh izmedju sebe i tebe.
52. Svedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik, da ni ja neæu preæi preko ove gomile k tebi ni ti k meni da neæeš preæi preko ove gomile i spomenika ovog na zlo.
53. Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihovog, neka sude medju nama. A Jakov se zakle strahom oca svog Isaka.
54. I Jakov prinese žrtvu na gori, i sazva braæu svoju na veèeru; i jedoše pa noæiše na gori.
55. A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unuèad i kæeri svoje, i blagoslovi ih, pa otide, i vrati se u svoje mesto.
←  Genesis (31/50)  →