←  Genesis (30/50)  →
1. A Rahilja videvši gde ne radja dece Jakovu, pozavide sestri svojoj; i reèe Jakovu: Daj mi dece, ili æu umreti.
2. A Jakov se rasrdi na Rahilju, i reèe: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?
3. A ona reèe: Eto robinje moje Vale, lezi s njom, neka rodi na mojim kolenima, pa æu i ja imati dece od nje.
4. I dade mu Valu robinju svoju za ženu, i Jakov leže s njom.
5. I zatrudne Vala, i rodi Jakovu sina.
6. A Rahilja reèe: Gospod mi je sudio i èuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadede ime Dan.
7. I Vala robinja Rahiljina zatrudne opet, i rodi drugog sina Jakovu;
8. A Rahilja reèe: Borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoleh. I nadede mu ime Neftalim.
9. A Lija videvši gde presta radjati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za ženu.
10. I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina;
11. I Lija reèe: Dodje èeta. I nadede mu ime Gad.
12. Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugog sina Jakovu;
13. I reèe Lija: Blago meni, jer æe me blaženom zvati žene. Zato mu nadede ime Asir.
14. A Ruvim izidje u vreme žetve pšeniène i nadje mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja reèe Liji: Daj mi mandragoru sina svog.
15. A ona joj reèe: Malo li ti je što si mi uzela muža? Hoæeš da mi uzmeš i mandragoru sina mog? A Rahilja joj reèe: Neka noæas spava s tobom za mandragoru sina tvog.
16. I uveèe kad se Jakov vraæaše iz polja, izidje mu Lija na susret i reèe: Spavaæeš kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svog. I spava kod nje onu noæ.
17. A Bog usliši Liju, te ona zatrudne, i rodi Jakovu petog sina.
18. I reèe Lija: Gospod mi dade platu moju što dadoh robinju svoju mužu svom. I nadede mu ime Isahar.
19. I zatrudne Lija opet, i rodi Jakovu šestog sina;
20. I reèe Lija: Dariva me Gospod darom dobrim; da ako se sada veæ priljubi k meni muž moj, jer mu rodih šest sinova. Zato mu nadede ime Zavulon.
21. Najposle rodi kæer, i nadede joj ima Dina.
22. Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslišivši je otvori joj matericu.
23. I zatrudne, i rodi sina, i reèe: Uze Bog sramotu moju.
24. I nadede mu ime Josif, govoreæi: Neka mi doda Gospod još jednog sina.
25. A kad Rahilja rodi Josifa, reèe Jakov Lavanu: Pusti me da idem u svoje mesto i u svoju zemlju.
26. Daj mi žene moje, za koje sam ti služio, i decu moju, da idem, jer znaš kako sam ti služio.
27. A Lavan mu reèe: Nemoj, ako sam našao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.
28. I još reèe: Išti koliko hoæeš plate, i ja æu ti dati.
29. A Jakov mu odgovori: Ti znaš kako sam ti služio i kakva ti je stoka postala kod mene.
30. Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dodjoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dodjoh. Pa kad æu i ja tako sebi kuæu kuæiti?
31. I reèe mu Lavan: Šta hoæeš da ti dam? A Jakov odgovori: Ne treba ništa da mi daš; nego æu ti opet pasti stoku i èuvati, ako æeš mi uèiti ovo:
32. Da zadjem danas po svoj stoci tvojoj, i odluèim sve što je šareno i s belegom, i sve što je crno izmedju ovaca, i šta je s belegom i šareno izmedju koza, pa šta posle bude tako, ono da mi je plata.
33. Tako æe mi se posle posvedoèiti pravda moja pred tobom kad dodješ da vidiš zaslugu moju: Šta god ne bude šareno ni s belegom ni crno izmedju ovaca i koza u mene, biæe kradeno.
34. A Lavan reèe: Eto, neka bude kako si kazao.
35. I odluèi Lavan isti dan jarce s belegom i šarene i sve koze s belegom i šarene, i sve na èem beše šta belo, i sve crno izmedju ovaca, i predade sinovima svojim.
36. I ostavi daljine tri dana hoda izmedju sebe i Jakova. I Jakov pasaše ostalu stoku Lavanovu.
37. I uze Jakov zelenih prutova topolovih i leskovih i kestenovih, i naguli ih do beline koja beše na prutovima.
38. I metaše naguljene prutove pred stoku u žlebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dodje da pije.
39. I upaljivaše se stoka gledajuæi u prutove, i šta se mladjaše beše s belegom, prutasto i šareno.
40. I Jakov odluèivaše mlad, i obraæaše stado Lavanovo da gleda u šarene i u sve crne; a svoje stado odvajaše i ne obraæaše ga prema stadu Lavanovom.
41. I kad se god upaljivaše stoka rana, metaše Jakov prutove u korita pred oèi stoci da bi se upaljivala gledajuæi u prutove;
42. A kad se upaljivaše pozna stoka, ne metaše; tako pozne bivahu Lavanove a rane Jakovljeve.
43. I tako se taj èovek obogati vrlo, te imaše mnogo stoke i sluga i sluškinja i kamila i magaraca.
←  Genesis (30/50)  →