←  Genesis (21/50)  →
1. I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i uèini Gospod Sari kao što beše kazao.
2. Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.
3. I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.
4. I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovedi Bog.
5. A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.
6. A Sara reèe: Bog mi uèini smeh; ko god èuje, smejaæe mi se.
7. I reèe: Ko bi rekao Avramu da æe Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.
8. A kad dete doraste da se odbije od sise, uèini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise.
9. I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;
10. Pa reèe Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje neæe biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.
11. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.
12. Ali Bog reèe Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer æe ti se u Isaku seme prozvati.
13. Ali æu i od sina robinjinog uèiniti narod, jer je tvoje seme.
14. I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na ledja, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj.
15. A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo,
16. Pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako æe umreti dete. I sedeæi prema njemu stade glasno plakati.
17. A Bog èu glas detinji, i andjeo Božji viknu s neba Agaru, i reèe joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog èu glas detinji odande gde je.
18. Ustani, digni dete i uzmi ga u naruèje; jer æu od njega uèiniti velik narod.
19. I Bog joj otvori oèi, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete.
20. I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac.
21. A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske.
22. U to vreme reèe Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreæi: Bog je s tobom u svemu što radiš.
23. Zakuni mi se sada Bogom da neæeš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da æeš dobro onako kako sam ja tebi èinio i ti èiniti meni i zemlji u kojoj si došljak.
24. A Avram reèe: Hoæu se zakleti.
25. Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove.
26. A Avimeleh reèe: Ne znam ko je to uèinio; niti mi ti kaza, niti èuh do danas.
27. Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru medju sobom.
28. A Avram odluèi sedam jaganjaca iz stada.
29. A Avimeleh reèe Avramu: Šta æe ono sedam jaganjaca što si odluèio?
30. A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedoèanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.
31. Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica.
32. Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku.
33. A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Veènog.
34. I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.
←  Genesis (21/50)  →