←  Genesis (17/50)  →
1. A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reèe mu: Ja sam Bog Svemoguæi, po mojoj volji živi, i budi pošten.
2. I uèiniæu zavet izmedju sebe i tebe, i vrlo æu te umnožiti.
3. A Avram pade nièice. I Gospod mu još govori i reèe:
4. Od mene evo zavet moj s tobom da æeš biti otac mnogim narodima.
5. Zato se više neæeš zvati Avram nego æe ti ime biti Avraam, jer sam te uèinio ocem mnogih naroda;
6. Daæu ti porodicu vrlo veliku, i naèiniæu od tebe narode mnoge, i carevi æe izaæi od tebe.
7. A postavljam zavet svoj izmedju sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da je zavet veèan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe;
8. I daæu tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju hanansku u državu veènu, i biæu im Bog.
9. I reèe Bog Avramu: Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena.
10. A ovo je zavet moj izmedju mene i vas i semena tvog nakon tebe koji æete držati: da se obrezuju izmedju vas sve muškinje.
11. A obrezivaæete okrajak tela svog, da bude znak zaveta izmedju mene i vas.
12. Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kuæi ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena tvog.
13. Da se obrezuje koje se rodi u kuæi tvojoj i koje se kupi za novce tvoje; tako æe biti zavet moj na telu vašem zavet veèan.
14. A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj.
15. I još reèe Bog Avramu: A Saru ženu svoju ne zovi je više Sara nego neka joj bude ime Saara.
16. I ja æu je blagosloviti, i daæu ti sina od nje; blagosloviæu je, i biæe mati mnogim narodima, i carevi narodima izaæi æe od nje.
17. Tada pade Avram nièice i nasmeja se govoreæi u srcu svom: Eda æe se èoveku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda æe žena od devedeset godina roditi?
18. I Avram reèe Bogu: Neka živ bude Ismailo pred Tobom!
19. I reèe Bog: Zaista Sara žena tvoja rodiæe ti sina, i nadeæeš mu ime Isak; i postaviæu zavet svoj s njim da bude zavet veèan semenu njegovom nakon njega.
20. A i za Ismaila uslišio sam te; evo blagoslovio sam ga, i daæu mu porodicu veliku, i umnožiæu ga veoma; i rodiæe dvanaest knezova, i naèiniæu od njega velik narod.
21. A zavet svoj uèiniæu s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba.
22. I Bog izgovorivši otide od Avrama gore.
23. I Avram uze Ismaila sina svog i sve koji se rodiše u domu njegovom i koje god beše kupio za svoje novce, sve muškinje od domaæih svojih; i obreza okrajak tela njihovog u isti dan, kao što mu kaza Bog.
24. A beše Avramu devedeset i devet godina kad obreza okrajak tela svog.
25. A Ismailu sinu njegovom beše trinaest godina kad mu se obreza okrajak tela njegovog.
26. U jedan dan obreza se Avram i sin mu Ismailo,
27. I svi domašnji njegovi, rodjeni u kuæi i kupljeni za novce od stranaca, biše obrezani s njim.
←  Genesis (17/50)  →