←  Genesis (15/50)  →
1. Posle ovih stvari dodje Avramu reè Gospodnja u utvari govoreæi: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.
2. A Avram reèe Gospode, Gospode, šta æeš mi dati kad živim bez dece, a pa kome æe ostati moja kuæa to je Elijezer ovaj Damaštanin?
3. Još reèe Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa æe sluga rodjen u kuæi mojoj biti moj naslednik.
4. A gle, Gospod mu progovori: Neæe taj biti naslednik tvoj, nego koji æe izaæi od tebe taj æe ti biti naslednik.
5. Pa ga izvede napolje i reèe mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reèe mu: Tako æe ti biti seme tvoje.
6. I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.
7. I reèe mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
8. A on reèe: Gospode, Gospode, po èemu æu poznati da æe biti moja?
9. I reèe mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupèe.
10. I on uze sve to, i raseèe na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseèe ptice.
11. A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.
12. A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
13. I Gospod reèe Avramu: Znaj zacelo da æe seme tvoje biti došljaci u zemlji tudjoj, pa æe joj služiti, i ona æe ih muèiti èetiri stotine godina.
14. Ali æu suditi i narodu kome æe služiti; a posle æe oni izaæi s velikim blagom.
15. A ti æeš otiæi k ocima svojim u miru, i biæeš pogreben u dobroj starosti.
16. A oni æe se u èetvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.
17. A kad se sunce smiri i kad se smrèe, gle, peæ se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše izmedju onih delova.
18. Taj dan uèini Gospod zavet s Avramom govoreæi: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata,
19. Kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku,
20. I hetejsku i ferezejsku i rafajsku,
21. I amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.
←  Genesis (15/50)  →