Genesis (1/50)  →

---

1.

U poèetku stvori Bog nebo i zemlju.

2.

A zemlja beše bez oblièja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.

3.

I reèe Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

4.

I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.

5.

I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noæ. I bi veèe i bi jutro, dan prvi.

6.

Potom reèe Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.

7.

I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.

8.

A svod nazva Bog nebo. I bi veèe i bi jutro, dan drugi.

9.

Potom reèe Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.

10.

I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.

11.

Opet reèe Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje radja rod po svojim vrstama, u kome æe biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.

12.

I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje radja rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro.

13.

I bi veèe i bi jutro, dan treæi.

14.

Potom reèe Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noæ, da budu znaci vremenima i danima i godinama;

15.

I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.

16.

I stvori Bog dva videla velika: videlo veæe da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noæu, i zvezde.

17.

I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.

18.

I da upravljaju danom i noæu, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro.

19.

I bi veèe i bi jutro, dan èetvrti.

20.

Potom reèe Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

21.

I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se mièu, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro;

22.

I blagoslovi ih Bog govoreæi: Radjajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.

23.

I bi veèe i bi jutro, dan peti.

24.

Potom reèe Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.

25.

I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.

26.

Potom reèe Bog: Da naèinimo èoveka po svom oblièju, kao što smo mi, koji æe biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se mièu po zemlji.

27.

I stvori Bog èoveka po oblièju svom, po oblièju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.

28.

I blagoslovi ih Bog, i reèe im Bog: Radjajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se mièe po zemlji.

29.

I još reèe Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to æe vam biti za hranu.

30.

A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se mièe na zemlji i u èemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.

31.

Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi veèe i bi jutro, dan šesti.

---

Genesis (1/50)  →