←  Ezekiel (46/48)  →
1. Ovako veli Gospod Gospod: Vrata unutrašnjeg trema, koja gledaju na istok, neka su zatvorena u šest dana težatnih, a u subotu neka se otvaraju, i na dan mladine neka se otvaraju.
2. I knez neka dodje kroz trem od vrata spoljašnjih, i neka stane kod dovratnika, a sveštenici neka prinesu njegovu žrtvu paljenicu i žrtvu zahvalnu, i on poklonivši se na pragu neka otide, a vrata da se ne zatvaraju do veèera.
3. I narod zemaljski neka se poklanja Gospodu na istim vratima u subote i na mladine.
4. A žrtva paljenica, što æe prinositi knez Gospodu subotom, biæe šest jaganjaca zdravih i ovan zdrav;
5. A dar efa na ovna, a na jaganjce dar koliko mu ruka može, i in ulja na efu;
6. A o mladini da bude junac zdrav, i šest jaganjaca i ovan, sve zdravo;
7. I dar da prinese efu na junca i efu na ovna, a na jaganjce koliko mu može ruka, i ulja in na efu.
8. A knez kad ide, neka ide kroz trem od vrata, i istim putem neka odlazi.
9. A kad narod zemaljski dohodi pred Gospoda o praznicima, ko udje na severna vrata da se pokloni, neka izlazi na južna vrata; a ko udje na južna vrata, neka izlazi na severna vrata; neka se ne vraæa na vrata na koja udje, nego neka izlazi na ona koja su na suprot.
10. A knez s njima neka ulazi kad oni ulaze, i neka izlazi kad oni izlaze.
11. I o praznicima i o svetkovinama dar neka je efa na junca, i efa na ovna, a na jaganjce koliko mu ruka dade, a ulja in na efu.
12. A kad knez prinosi dragovoljnu žrtvu, paljenicu ili zahvalnu, od svoje volje Gospodu, tada neka mu se otvore vrata koja gledaju na istok, i neka prinese žrtvu svoju paljenicu i zahvalnu, kako èini subotom; po tom neka izidje, i vrata neka se zatvore kad izidje.
13. I prinosi svaki dan Gospodu na žrtvu paljenicu jagnje od godine zdravo; svako jutro prinosi ga.
14. I dodaj na nj dar svako jutro šestinu efe i ulja treæinu ina, da se pokropi belo brašno; to je vazdašnji dar Gospodu uredbom veènom.
15. I tako neka prinose jagnje i dar i ulje svako jutro, žrtvu paljenicu svagdašnju.
16. Ovako veli Gospod Gospod: Ako knez da dar kome sinu svom od svog nasledstva, neka bude sinovima njegovim, njihovo je dostojanje.
17. Ako li da dar od svog nasledstva kome sluzi svom, neka mu bude do godine oprosne, a onda neka se vrati knezu, jer je njegovo nasledstvo, sinovima njegovim neka bude.
18. I knez da ne uzima narodu ništa od nasledstva terajuæi ih s njihovog nasledstva; od svog dostojanja neka daje sinovima svojim nasledstvo da se ne razgoni moj narod, niko sa svog nasledstva.
19. Po tom me odvede kroz ulaz koji je pokraj vrata u svete kleti sveštenièke koje gledaju na sever, i gle, onde beše neko mesto u dnu prema zapadu.
20. I reèe mi: Ovo je mesto gde æe sveštenici variti prinos za krivicu i za greh, gde æe peæi dar da ne iznose u spoljašnji trem i narod posveæuju.
21. Tada me izvede u spoljašnji trem, i provede me u èetiri ugla od trema, i gle, u svakom uglu od trema beše trem.
22. U èetiri ugla od trema behu tremovi s dimnjacima, u dužinu od èetrdeset lakata a u širinu od trideset lakata, sva èetiri na uglovima behu jedne mere.
23. U njima èetirima beše zid unaokolo, a pod tim zidom behu ognjišta svuda unaokolo.
24. I reèe mi: Ovo su kuhinje, gde æe žrtve narodne kuvati koji služe domu.
←  Ezekiel (46/48)  →