←  Ezekiel (4/48)  →
1. A ti, sine èoveèji, uzmi opeku, i metni je preda se, i izreži na njoj grad Jerusalim.
2. I postavi oko njega opsadu, i naèini kule prema njemu, i iskopaj oko njega opkop, i postavi vojsku oko njega, i namesti ubojne sprave oko njega.
3. Po tom uzmi tavicu gvozdenu, i metni je kao gvozden zid izmedju sebe i grada, i okreni lice svoje suprot njemu, i on æe se opsesti, i ti æeš ga opsesti. To æe biti znak domu Izrailjevom.
4. Potom lezi na levu stranu svoju, i metni na nju bezakonje doma Izrailjevog; koliko dana uzležiš na njoj toliko æeš nositi njihovo bezakonje.
5. A ja ti dajem godine bezakonja njihova brojem dana, trista i devedeset dana, i toliko æeš nositi bezakonje doma Izrailjevog.
6. A kad ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judinog èetrdeset dana; po jedan dan dajem ti za godinu.
7. I okreni lice svoje prema opkoljenom Jerusalimu zagalivši mišicu svoju, i prorokuj protiv njega.
8. I evo, vezaæu te uzicama da se ne prevrneš s jedne strane na drugu dokle ne navršiš dane opsade tvoje.
9. I uzmi pšenice i jeèma i boba i leæa i prosa i krupnika, i saspi sve u jedan sud, i naèini od toga sebi hleba prema broju dana u koje æeš ležati na svojoj strani, tri stotine i devedeset dana ješæeš ga.
10. I jela tvog što æeš jesti neka bude merom dvadeset sikala na dan; na rokove jedi ga.
11. I vodu pij merom, po šestinu ina, pij na rokove.
12. A hleb presan jeèmen jedi, ispekavši ga na kalu èoveèjem na njihove oèi.
13. I reèe Gospod: Tako æe jesti sinovi Izrailjevi hleb svoj neèist medju narodima u koje æu ih razagnati.
14. Tada rekoh: Ah Gospode Gospode, gle, duša se moja nije oskvrnila, jer od detinjstva svog do sada nisam jeo mrcinoga ni šta bi zverka razdrla, niti je ušlo u usta moja meso neèisto.
15. A On mi reèe: Vidi, dajem ti govedju balegu mesto èoveèjeg kala, da na njoj ispeèeš sebi hleb.
16. Zatim reèe mi: Sine èoveèji, evo ja æu slomiti potporu u hlebu u Jerusalimu, te æe jesti hleb na meru i u brizi, i vodu æe piti na meru i u èudu.
17. Jer æe im nestati hleba i vode da æe se èuditi medju sobom i sasušiæe se od bezakonja svog.
←  Ezekiel (4/48)  →