←  Ezekiel (38/48)  →
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, okreni lice svoje prema Gogu u zemlji Magogu, knezu i glavi u Mesehu i Tuvalu, i prorokuj na nj;
3. I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, Gože, kneže i glavo Mesehu i Tuvalu;
4. I vratiæu te natrag, i metnuæu ti žvale u èeljusti, i izvešæu tebe i svu vojsku tvoju, konje i konjike, sve dobro odevene, zbor veliki sa štitovima i štitiæima, sve koji maèem mašu,
5. S njima Persijance, Etiopljane i Puteje, sve sa štitovima i pod šlemovima,
6. Gomera i sve èete njegove, dom Togarmin sa severnog kraja i sve èete njegove, mnoge narode s tobom.
7. Pripravi sve i spremi se ti i sve ljudstvo tvoje, što se sabralo kod tebe, i budi im stražar.
8. Posle mnogo vremena biæeš pohodjen, i poslednjih godina doæi æeš u zemlju izbavljenu od maèa i sabranu iz mnogih naroda, u gore Izrailjeve, koje behu jednako puste, a oni æe izvedeni iz naroda svi živeti bez straha.
9. I podignuæeš se, i doæi æeš kao bura, biæeš kao oblak da pokriješ zemlju ti i sve èete tvoje i mnogi narodi s tobom.
10. Ovako veli Gospod Gospod: i tada æe ti doæi u srce stvari, i smišljaæeš zle misli.
11. I reæi æeš: Idem na zemlju gde su sela, i udariæu na mirni narod koji živi bez straha, koji svi žive u mestima bez zidova i nemaju ni prevornica ni vrata,
12. Da napleniš plena i nagrabiš grabeža, da posegneš rukom svojom na pustinje naseljene i na narod sabrani iz naroda, koji se bavi stokom i imanjem, i živi usred zemlje.
13. Sava i Dedan i trgovci tarsiski i svi laviæi njegovi kazaæe ti: Jesi li došao da pleniš plen? Jesi li skupio ljudstvo svoje da grabiš grabež? Da odneseš srebro i zlato, da uzmeš stoku i trg, da napleniš mnogo plena?
14. Zato prorokuj, sine èoveèji, i reci Gogu: Ovako veli Gospod Gospod: U ono vreme, kad æe moj narod Izrailj živeti bez straha, neæeš li znati?
15. I doæi æeš iz svog mesta, sa severnog kraja, ti i mnogi narodi s tobom, svi jašuæi na konjima, mnoštvo veliko i vojska velika.
16. I podignuæeš se na moj narod Izrailja kao oblak da pokriješ zemlju, u poslednje vreme dovešæu te na zemlju svoju da me poznadu narodi kad se posvetim u tebi pred njima, Gože!
17. Ovako veli Gospod Gospod: Nisi li ti onaj o kome govorih u staro vreme preko sluga svojih, proroka Izrailjevih, koji prorokovaše u ono vreme godinama da æu te dovesti na njih.
18. A kad dodje Gog na zemlju Izrailjevu, govori Gospod Gospod, onda æe se podignuti jarost moja u gnevu mom.
19. I u revnosti svojoj, u ognju gneva svog govoriæu: doista, tada æe biti drhat veliki u zemlji Izrailjevoj.
20. I ribe morske i ptice nebeske i zveri poljske i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi po zemlji zadrhtaæe od mene, i gore æe se razvaliti i vrleti popadati, i svi æe zidovi popadati na zemlju.
21. I dozvaæu na nj maè po svim gorama svojim, govori Gospod Gospod: Maè æe se svakog obratiti na brata njegovog.
22. I sudiæu mu pomorom i krvlju; i pustiæu na nj i na èete njegove i na mnoge narode, koji budu s njim, silan dažd, kamenje od grada, oganj i sumpor.
23. I proslaviæu se i posvetiæu se i biæu poznat pred mnogim narodima, i poznaæe da sam ja Gospod.
←  Ezekiel (38/48)  →