←  Ezekiel (36/48)  →
1. Ti, sine èoveèji, prorokuj gorama Izrailjevim, i reci: Gore Izrailjeve, èujte reè Gospodnju.
2. Ovako veli Gospod Gospod: Što neprijatelj govori za vas: Ha ha! Veène visine postaše naše nasledstvo;
3. Zato prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Što vas pustoše i proždiru sa svih strana, da postanete nasledstvo ostalim narodima, i postaste prièa i rug narodima,
4. Zato, gore Izrailjeve, èujte reè Gospoda Gospoda; ovako veli Gospod gorama Izrailjevim i humovima, potocima i dolinama, i pustim razvalinama i gradovima ostavljenim, koje postaše grabež i podsmeh ostalim narodima unaokolo,
5. Zato ovako veli Gospod Gospod: U ognju revnosti svoje govorih protiv ostalih naroda i protiv sve edomske, što osvojiše moju zemlju radujuæi se iz svega srca i rugajuæi se iz duše da bi je oplenili.
6. Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu, i reci gorama i humovima, potocima i dolinama: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja govorih u revnosti svojoj i u jarosti svojoj; što podnosite sramotu od naroda,
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Ja podigoh ruku svoju da æe narodi što su oko nas nositi sramotu svoju.
8. A vi, gore Izrailjeve, puštaæete grane svoje, i rod svoj nosiæete narodu mom Izrailju, jer æe skoro doæi.
9. Jer evo me kod vas, i gledaæu vas, i biæete radjene i zasevane.
10. I umnožiæu u vama ljude, dom Izrailjev sav koliki je, i gradovi æe se naseliti i pustoline sagraditi.
11. Umnožiæu u vama ljude i stoku, i namnožiæe se i naploditi, i naseliæu vas kako biste pre; i uèiniæu vam dobra više nego pre; i poznaæete da sam ja Gospod.
12. I dovešæu k vama ljude, narod svoj Izrailja, i naslediæe vas, i biæete im nasledstvo, i neæete ih više zatirati.
13. Ovako veli Gospod Gospod: Što vam govore da ste zemlja koja proždire ljude i zatire svoje narode,
14. Zato neæeš više proždirati ljudi, i naroda svojih neæeš više zatirati, govori Gospod Gospod.
15. I neæu dati da se više u tebi èuje sramota od naroda, i ruga od naroda neæeš više podnositi, i neæeš više zatirati svojih naroda, govori Gospod Gospod.
16. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
17. Sine èoveèji, dom Izrailjev živeæi u svojoj zemlji oskvrni je svojim putem i svojim delima; put njihov beše preda mnom kao neèistota žene odvojene.
18. Zato izlih gnev svoj na njih radi krvi koju proliše na zemlju i radi gadnih bogova njihovih, kojima je oskvrniše.
19. I rasejah ih po narodima, i razasuše se po zemljama; po putevima njihovim i po delima njihovim sudih im.
20. I kad dodjoše medju narode, gde god dodjoše oskvrniše sveto ime moje, a za njih se govoraše da su Gospodnji narod i da su iz zemlje njegove izašli.
21. Ali mi se sažali radi svetog imena mog, koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dodje.
22. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Neæu vas radi uèiniti, dome Izrailjev, nego radi svetog imena svog, koje oskvrniste u narodima u koje dodjoste;
23. I posvetiæu ime svoje veliko oskvrnjeno u narodima, koje vi oskvrniste medju njima; i narodi æe poznati da sam ja Gospod, govori Gospod Gospod, kad se posvetim u vama pred njima.
24. Jer æu vas uzeti iz naroda, i pokupiæu vas iz svih zemalja, i dovešæu vas u vašu zemlju.
25. I pokropiæu vas vodom èistom, i biæete èisti; ja æu vas oèistiti od svih neèistota vaših i od svih gadnih bogova vaših.
26. I daæu vam novo srce, i nov æu duh metnuti u vas, i izvadiæu kameno srce iz tela vašeg, i daæu vam srce mesno.
27. I duh svoj metnuæu u vas, i uèiniæu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.
28. I nastavaæete u zemlji koju sam dao ocima vašim, i biæete mi narod i ja æu vam biti Bog.
29. I oprostiæu vas svih neèistota vaših, i dozvaæu žito i umnožiæu ga, i neæu pustiti na vas gladi.
30. I umnožiæu rod na drvetima i rod na njivi, te neæete više podnositi sramote medju narodima sa gladi.
31. I opomenuæete se zlih puteva svojih i dela svojih koja ne behu dobra, i sami æete sebi biti mrski za bezakonja svoja i za gadove svoje.
32. Neæu vas radi uèiniti, govori Gospod Gospod; znajte; posramite se i postidite se puteva svojih, dome Izrailjev.
33. Ovako veli Gospod Gospod: Kad vas oèistim od svih bezakonja vaših, naseliæu gradove, i pustoline æe se opet sagraditi.
34. I pusta æe se zemlja raditi, što je bila pusta pred svakim koji prolažaše.
35. I reæi æe se: Zemlja ova što beše pusta posta kao vrt edemski, i gradovi što behu pusti, razvaljeni i raskopani, utvrdiše se i naseliše se.
36. I narodi koji ostanu oko vas poznaæe da ja Gospod sagradjujem razvaljeno i zasadjujem opustelo. Ja Gospod rekoh, i uèiniæu.
37. Ovako veli Gospod Gospod: još æe me tražiti dom Izrailjev da im uèinim, da ih umnožim ljudima kao stado.
38. Kao sveto stado, kao stado u Jerusalimu o praznicima njihovim, tako æe pusti gradovi biti puni stada ljudi, i poznaæe da sam ja Gospod.
←  Ezekiel (36/48)  →