| ← Ezekiel (35/48) → |
| 1. | Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi: |
| 2. | Sine èoveèji, okreni lice svoje prema gori Siru i prorokuj protiv nje. |
| 3. | I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, goro Sire! I dignuæu ruku svoju na te, i opusteæu te sasvim. |
| 4. | Gradove æu tvoje opusteti, i ti æeš biti pustoš, i poznaæeš da sam ja Gospod. |
| 5. | Što je u tebe veèno neprijateljstvo, i rasipaš sinove Izrailjeve maèem u nevolji njihovoj, kad je kraj bezakonju njihovom, |
| 6. | Zato, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, krvi æu te predati i krv æe te goniti, jer ne mrziš na krv, krv æe te goniti. |
| 7. | I obratiæu goru Sir sasvim u pustoš, da niko neæe dolaziti ni odlaziti. |
| 8. | I napuniæu gore njene pobijenih njenih; na humovima tvojim i u dolinama tvojim i po svim potocima tvojim padaæe pobijeni od maèa. |
| 9. | Veènu pustinju naèiniæu od tebe i gradovi se tvoji neæe opraviti, i poznaæete da sam ja Gospod. |
| 10. | Što govoriš: Ova dva naroda i ove dve zemlje moje æe biti, i naslediæemo ih, ako i jeste Gospod bio onde, |
| 11. | Zato, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, uèiniæu po gnevu tvom i po zavisti tvojoj, s kojom si postupala iz mržnje prema njima, i biæu poznat medju njima kad ti sudim. |
| 12. | I poznaæeš da sam ja Gospod èuo sve tvoje hule koje si govorila na gore Izrailjeve rekavši: Opusteše, nama su dane da ih jedemo. |
| 13. | I velièaste se suprot meni ustima svojim, i množiste na me reèi svoje; èuo sam. |
| 14. | Ovako veli Gospod Gospod: Kad se sva zemlja stane veseliti, tebe æu opusteti. |
| 15. | Kako si se ti veselila nasledstvu doma Izrailjevog što opuste, tako æu i tebe uèiniti: opusteæeš, goro Sire, i sva zemljo edomska; i poznaæe se da sam ja Gospod. |
| ← Ezekiel (35/48) → |