←  Ezekiel (25/48)  →

---

1.

Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

2.

Sine èoveèji, okreni lice svoje prema sinovima Amonovim i prorokuj na njih.

3.

I reci sinovima Amonovim: Èujte reè Gospoda Gospoda: Ovako veli Gospod Gospod: Što si govorio: Aha! Za svetinju moju, što se oskvrni, i za zemlju Izrailjevu, što opuste, i za dom Judin, što otide u ropstvo;

4.

Zato, evo, ja æu te dati u nasledstvo istoènim narodima, i pogradiæe u tebi dvorove sebi, i naèiniæe sebi kolibe u tebi; oni æe jesti plodove tvoje i piti mleko tvoje.

5.

I od Rave æu naèiniti obor kamilama i od zemlje sinova Amonovih tor ovèiji, i poznaæete da sam ja Gospod.

6.

Jer ovako veli Gospod Gospod: Što si pljeskao rukama i lupao nogom i veselio se iz srca što si opustošio svu zemlju Izrailjevu,

7.

Zato, evo, ja æu dignuti ruku svoju na te, i daæu te narodima da te plene, i istrebiæu te izmedju naroda i zatræu te izmedju zemalja, i iskoreniæu te, i poznaæeš da sam ja Gospod.

8.

Ovako veli Gospod Gospod: Što govori Moav i Sir: Eto, dom je Judin kao svi narodi;

9.

Zato, evo, ja æu otvoriti stranu Moavovu od gradova, od gradova na medji, krasnu zemlju vet-jesimotsku, valmeonsku i Kirijat-ajimsku,

10.

Narodima istoènim iza zemlje sinova Amonovih, i daæu im je u nasledstvo da nema spomena sinovima Amonovim medju narodima.

11.

I na Moavcima æu izvršiti svoje sudove, i poznaæe da sam ja Gospod.

12.

Ovako veli Gospod Gospod: Što se Edom osveti domu Judinom i teško skrivi osvetivši im se,

13.

Zato ovako veli Gospod Gospod: Dignuæu ruku svoju na edomsku i istrebiæu iz nje i ljude i stoku, i obratiæu je u pustoš, od Temana do Dedana pašæe od maèa.

14.

I osvetiæu se Edomcima rukom naroda svog Izrailja, i uèiniæe s Edomcima po gnevu mom i po jarosti mojoj, i poznaæe moju osvetu, govori Gospod Gospod.

15.

Ovako veli Gospod Gospod: Što Filisteji radiše iz osvete, i osvetiše se radujuæi se iz srca i potiruæi iz stare mržnje,

16.

Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja æu dignuti ruku svoju na Filisteje, i istrebiæu Hereteje, i potræu ostatak od primorja.

17.

I uèiniæu na njima veliku osvetu karanjem gnevnim, i poznaæe da sam ja Gospod kad izvršim osvetu svoju na njima.

---

←  Ezekiel (25/48)  →