←  Ezekiel (20/48)  →
1. A sedme godine, petog meseca, dana desetog, dodjoše neki od starešina Izrailjevih da upitaju Gospoda, i sedoše preda mnom.
2. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
3. Sine èoveèji, kaži starešinama Izrailjevim i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Dodjoste li da me pitate? Tako ja živ bio, neæete me pitati, govori Gospod Gospod.
4. Hoæeš li da im sudiš? Hoæeš li da im sudiš? Sine èoveèji. Pokaži im gadove otaca njihovih.
5. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku svoju semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i podigoh im ruku svoju govoreæi: Ja sam Gospod Bog vaš;
6. Onog dana podigoh im ruku svoju da æu ih odvesti iz zemlje misirske u zemlju koju sam pronašao za njih, gde teèe mleko i med, koja je dika svim zemljama.
7. I rekoh im: Odbacite svaki gadove ispred svojih oèiju, i nemojte se skvrniti o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog vaš.
8. Ali se odvrgoše od mene, i ne hteše me poslušati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred oèiju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostaviše; zato rekoh da æu izliti jarost svoju na njih da izvršim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.
9. Ali imena svog radi, da se ne oskvrni pred onim narodima medju kojima behu, pred kojima im se pokazah, uèinih da ih izvedem iz zemlje misirske.
10. I izvedoh ih iz zemlje misirske, i dovedoh ih u pustinju.
11. I dadoh im uredbe svoje, i objavih im zakone svoje, koje ko vrši, živ æe biti kroz njih.
12. I subote svoje dadoh im da su znak izmedju mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveæujem.
13. Ali se odvrže od mene dom Izrailjev u pustinji; ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje odbaciše, koje ko vrši živi kroz njih, i subote moje grdno oskvrniše; zato rekoh da æu izliti gnev svoj na njih u pustinji da ih istrebim.
14. Ali uèinih, imena svog radi, da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.
15. I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ih neæu odvesti u zemlju koju im dadoh, gde teèe mleko i med, koja je dika svim zemljama;
16. Jer odbaciše moje zakone i po uredbama mojim ne hodiše, i subote moje oskvrniše, jer srce njihovo idjaše za gadnim bogovima njihovim.
17. Ali ih požali oko moje, te ih ne istrebih, i ne zatrh ih u pustinji.
18. Nego rekoh sinovima njihovim u pustinji: Ne idite po uredbama otaca svojih i ne držite njihove zakone, i ne skvrnite se gadnim bogovima njihovim.
19. Ja sam Gospod Bog vaš, po mojim uredbama hodite, i moje zakone držite i izvršujte;
20. I subote moje svetkujte da su znak izmedju mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.
21. Ali se odvrgoše od mene i sinovi, ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje ne držaše da ih izvršuju, koje ko vrši živi kroz njih; subote moje oskvrniše; zato rekoh da æu izliti jarost svoju na njih i navršiti gnev svoj na njima u pustinji.
22. Ali povratih ruku svoju i uèinih imena svog radi da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.
23. I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da æu ih rasejati po narodima i razasuti po zemljama.
24. Jer zakone moje ne izvršavaše i uredbe moje odbaciše i subote moje oskvrniše, i oèi im gledahu za gadnim bogovima otaca njihovih.
25. Zato im i ja dadoh uredbe ne dobre i zakone kroz koje neæe živeti.
26. I oskvrnih ih darovima njihovim što propuštahu kroz oganj sve što otvori matericu, da ih potrem, da poznadu da sam ja Gospod.
27. Zato govori domu Izrailjevom, sine èoveèji, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Još me i ovim ružiše oci vaši èineæi mi bezakonje:
28. Kad ih odvedoh u zemlju, za koju podigoh ruku svoju da æu im je dati, gde god videše visok hum i drvo granato, onde prinosiše svoje žrtve i stavljaše svoje dare, kojima dražahu, i metaše mirise svoje ugodne, i onde liše nalive svoje.
29. I rekoh im: Šta je visina, na koju idete? I opet se zove visina do danas.
30. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Ne skvrnite li se na putu otaca svojih? I za gadovima njihovim ne kurvate li se?
31. I prinoseæi dare svoje, provodeæi sinove svoje kroz oganj ne skvrnite li se o sve gadne bogove svoje do danas, i mene li æete pitati, dome Izrailjev? Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, neæete me pitati.
32. A šta mislite, neæe biti nikako, što govorite: Biæemo kao narodi, kao plemena po zemljama, služeæi drvetu i kamenu.
33. Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom carovaæu nad vama.
34. I izvešæu vas iz naroda, i sabraæu vas iz zemalja po kojima ste rasejani, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom.
35. I odvešæu vas u pustinju tih naroda, i onde æu se suditi s vama licem k licu.
36. Kako sam se sudio s ocima vašim u pustinji zemlje misirske, tako æu se suditi s vama, govori Gospod Gospod.
37. I propustiæu vas ispod štapa i dovesti vas u sveze zavetne.
38. I odluèiæu izmedju vas odmetnike i koji odustaju mene; izvešæu ih iz zemlje gde su došljaci, ali neæe uæi u zemlju Izrailjevu, i poznaæete da sam ja Gospod.
39. Vi, dakle, dome Izrailjev, ovako veli Gospod Gospod: Idite, služite svaki gadnim bogovima svojim i u napredak, kad neæete da me slušate; ali imena mog svetog ne skvrnite više darovima svojim i gadnim bogovima svojim.
40. Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod Gospod, onde æe mi služiti sav dom Izrailjev, koliko ih god bude u zemlji, onde æe mi biti mili i onde æu iskati prinose vaše i prvine od darova vaših sa svim svetim stvarima vašim.
41. Mili æete mi biti s ugodnim mirisom, kad vas izvedem iz naroda i saberem vas iz zemalja u koje ste rasejani; i biæu posveæen u vama pred narodima.
42. I poznaæete da sam ja Gospod kad vas dovedem u zemlju Izrailjevu, u zemlju za koju podigoh ruku svoju da æu je dati ocima vašim.
43. I onde æete se opomenuti puteva svojih i svih dela svojih, kojima se oskvrniste, i sami æete sebi biti mrski za sva zla svoja koja èiniste.
44. I poznaæete da sam ja Gospod kad vam uèinim radi imena svog; ne po vašim zlim putevima niti po opakim delima vašim, dome Izrailjev, govori Gospod Gospod.
←  Ezekiel (20/48)  →