←  Ezekiel (19/48)  →

---

1.

A ti narièi za knezovima Izrailjevim;

2.

I reci: Šta beše mati tvoja? Lavica; medju lavovima ležaše, mlad svoju medju lavovima hranjaše.

3.

I othrani jedno mlado svoje, i posta laviæ, i nauèiv se loviti žderaše ljude.

4.

I èuše narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku.

5.

A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i uèini od njega laviæa.

6.

I on iduæi medju lavovima posta laviæ, i nauèi se loviti i žderaše ljude.

7.

I pozna dvore njihove, i pustošaše gradove njihove tako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove.

8.

I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapeše mu mrežu svoju, i uhvati se u jamu njihovu.

9.

I metnuše ga u krletku u verigama, i odvedoše ga caru vavilonskom, i metnuše ga u grad da mu se više ne èuje glas po gorama Izrailjevim.

10.

Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza, posadjena kraj vode, rodna i granata beše od mnoge vode.

11.

I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalaèku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naoèita visinom svojom, mnoštvom grana svojih.

12.

Ali bi išèupana u gnevu i na zemlju baèena, i ustoka osuši rod njen; polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni; oganj ih proždre.

13.

A sada je posadjena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj.

14.

I izadje oganj iz pruta grana njenih i proždre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalaèku. To je naricanje, i biæe naricanje.

---

←  Ezekiel (19/48)  →