←  Ezekiel (13/48)  →
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, prorokuj protiv proroka Izrailjevih koji prorokuju, i reci tim koji prorokuju iz svog srca: Èujte reè Gospodnju.
3. Ovako govori Gospod Gospod: Teško ludim prorocima koji idu za svojim duhom, a ništa nisu videli.
4. Proroci su tvoji, Izrailju, kao lisice po pustinjama.
5. Ne izlazite na prolome i ne ogradjujete dom Izrailjev da bi se održao u boju u dan Gospodnji.
6. Vide taštinu i gatanje lažno, pa govore: Gospod kaže, a Gospod ih nije poslao, i daju nadu da æe se reè ispuniti.
7. Ne vidjate li taštu utvaru i ne govorite li lažno gatanje? A opet kažete: Gospod reèe; a ja ne rekoh.
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Zato što govorite taštinu i vidite laž, za to evo mene na vas, govori Gospod Gospod.
9. I ruka æe moja biti protiv proroka koji vide taštinu i gataju laž; neæe ih biti u zboru naroda mog, i u prepisu doma Izrailjevog neæe biti zapisani, niti æe doæi u zemlju Izrailjevu; i poznaæete da sam ja Gospod Gospod.
10. Zato, zato što prelastiše narod moj govoreæi: Mir je, a mira ne beše; i jedan ozida zid, a drugi ga namazaše kreèem nevaljalim;
11. Reci onim što mažu nevaljalim kreèem da æe pasti; doæi æe silan dažd, i vi, kamenje velikog grada, pašæete i oluja æe razvaliti.
12. I gle, kad padne zid, neæe li vam se reæi: Gde je kreè kojim mazaste?
13. Zato ovako veli Gospod Gospod: Razvaliæu olujom u gnevu svom, i silan æe dažd doæi u gnevu mom, i kamenje velikog grada u jarosti mojoj da potre.
14. I razvaliæu zid koji namazaste nevaljalim kreèem, i oboriæu ga na zemlju da æe mu se otkriti temelj, i pašæe, i vi æete izginuti usred njega, i poznaæete da sam ja Gospod.
15. I tako æu navršiti gnev svoj na zidu i na onima koji ga mažu kreèem nevaljalim, i reæi æu vam: Nema zida, niti onih koji ga mazaše,
16. Proroka Izrailjevih koji prorokuju Jerusalimu i vide mu utvare za mir, a mira nema, govori Gospod Gospod.
17. A ti, sine èoveèji, okreni lice svoje prema kæerima naroda svog, koje prorokuju iz svog srca, i prorokuj protiv njih.
18. I reci: Ovako veli Gospod Gospod: teško onima koje šiju uzglavlja pod sve laktove i grade pokrivala na glavu svakog rasta da love duše. Lovite duše mog naroda, a svoje li æete duše saèuvati?
19. I skvrnite me kod naroda mog za grst jeèma i za zalogaj hleba ubijajuæi duše, koje ne bi trebalo da umru, i èuvajuæi u životu duše koje ne treba da žive, lažuæi narodu mom, koji sluša laž.
20. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na vaša uzglavlja, na koja lovite duše da vam doleæu, i poderaæu ih ispod lakata vaših, i pustiæu duše koje lovite da vam doleæu.
21. I poderaæu pokrivala vaša i izbaviæu svoj narod iz vaših ruku, i neæe više biti u vašim rukama da vam budu lov, i poznaæete da sam ja Gospod.
22. Jer žalostiste lažju srce pravedniku, kog ja ne ožalostih, i krepiste ruke bezbožniku da se ne vrati sa svog zlog puta da se saèuva u životu.
23. Zato neæete vidjati taštine i neæete više gatati, nego æu izbaviti narod svoj iz vaših ruku, i poznaæete da sam ja Gospod.
←  Ezekiel (13/48)  →