←  Exodus (8/40)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj, da mi posluži.
2. Ako li neæeš pustiti, evo æu moriti svu zemlju žabama.
3. I reka æe se napuniti žaba, i one æe izaæi i skakati tebi po kuæi i po kleti gde spavaš i po postelji tvojoj i po kuæama sluga tvojih i naroda tvog i po peæima tvojim i po naævama tvojim;
4. I na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakaæe žabe.
5. I reèe Gospod Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži ruku svoju sa štapom svojim na reke i na potoke i na jezera, i uèini nek izadju žabe na zemlju misirsku.
6. I pruži Aron ruku svoju na vode misirske, i izadjoše žabe i pokriše zemlju misirsku.
7. Ali i vraèari misirski uèiniše tako svojim vraèanjem, uèiniše te izadjoše žabe na zemlju misirsku.
8. A Faraon dozva Mojsija i Arona i reèe: Molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda mog, pak æu pustiti narod da prinesu žrtvu Gospodu.
9. A Mojsije reèe Faraonu: Èast da ti je nada mnom! Dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije žabe od tebe i iz kuæa tvojih, i samo u reci da ostanu?
10. A on reèe: Do sutra. A Mojsije reèe: Biæe kako si kazao, da poznaš da niko nije kao Gospod Bog naš.
11. Otiæi æe žabe od tebe i iz kuæa tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvog; samo æe u reci ostati.
12. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za žabe koje beše pustio na Faraona.
13. A Gospod uèini po reèi Mojsijevoj; i pocrkaše žabe, i oprostiše ih se kuæe i sela i polja.
14. I na gomile ih grtahu, da je smrdela zemlja.
15. A kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod.
16. A Gospod reèe Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži štap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u uši po svoj zemlji misirskoj.
17. I uèiniše tako: Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postaše uši po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u uši po celoj zemlji misirskoj.
18. A gledaše i vraèari misirski vraèanjem svojim da uèine da postanu uši, ali ne mogoše. I behu uši po ljudima i po stoci.
19. I rekoše vraèari Faraonu: Ovo je prst Božji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne posluša kao što beše kazao Gospod.
20. A Gospod reèe Mojsiju: Ustani rano i izadji pred Faraona, evo, on æe izaæi k vodi, pa mu reci: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj da mi posluži.
21. Ako li ne pustiš narod moj, evo, pustiæu na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuæe tvoje svakojake bubine, i napuniæe se bubina kuæe misirske i zemlja na kojoj su.
22. Ali æu u taj dan odvojiti zemlju gesemsku, gde živi moj narod, i onde neæe biti bubina, da poznaš da sam ja Gospod na zemlji.
23. I postaviæu razliku izmedju naroda svog i naroda tvog. Sutra æe biti znak taj.
24. I uèini Gospod tako, i dodjoše silne bubine u kuæu Faraonovu i u kuæe sluga njegovih i u svu zemlju misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina.
25. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i reèe im: Idite, prinesite žrtvu Bogu svom ovde u zemlji.
26. A Mojsije reèe: Ne valja tako; jer bismo prineli na žrtvu Gospodu Bogu svom što je neèisto Misircima; a kad bismo prineli na žrtvu što je neèisto Misircima na oèi njihove, ne bi li nas pobili kamenjem?
27. Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom, kao što nam je kazao.
28. A Faraon reèe: Pustiæu vas da prinesete žrtvu Gospodu Bogu svom u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me.
29. A Mojsije reèe: Evo ja idem od tebe, i moliæu se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog sutra; ali nemoj opet da prevariš, i da ne pustiš narod da prinese žrtvu Gospodu.
30. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
31. I uèini Gospod po reèi Mojsijevoj, te otidoše bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog; ne osta ni jedna.
32. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti narod.
←  Exodus (8/40)  →