←  Exodus (5/40)  →
1. A posle izadjoše Mojsije i Aron pred Faraona, i rekoše mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji.
2. Ali Faraon reèe: Ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti æu pustiti Izrailja.
3. A oni rekoše: Bog jevrejski srete nas; molimo ti se da otidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom, da ne pošalje na nas pomor ili maè.
4. A car misirski reèe im: Mojsije i Arone, zašto odvlaèite narod od rada njegovog? Idite na svoj posao.
5. Još reèe Faraon: Eto, naroda je mnogo u zemlji; a vi još hoæete da ostavlja svoje poslove.
6. I u isti dan zapovedi Faraon nastojnicima nad narodom i upraviteljima njegovim, i reèe:
7. Od sad nemojte davati narodu plevu za opeke kao do sada, neka idu sami i kupe sebi plevu.
8. A koliko su opeka do sad naèinjali toliko izgonite i od sad, niti šta smanjite; jer besposlièe, i zato vièu govoreæi: Da idemo da prinesemo žrtvu Bogu svom.
9. Valja navaliti poslove na te ljude, pa æe raditi i neæe slušati lažljive reèi.
10. I izašavši nastojnici narodni i upravitelji rekoše narodu govoreæi: Tako veli Faraon: Ja vam neæu davati plevu.
11. Idite sami i kupite sebi plevu gde nadjete, a od posla vam se neæe popustiti ništa.
12. I razidje se narod po svoj zemlji misirskoj da èupa strnjiku mesto pleve.
13. A nastojnici navaljivahu govoreæi: Svršujte poslove svoje koliko dolazi na dan, kao kad je bilo pleve.
14. I upravitelji sinova Izrailjevih, koje postaviše nad njima nastojnici Faraonovi, dopadahu boja, i govoraše im se: Zašto ni juèe ni danas ne naèiniste onoliko opeka koliko vam je odredjeno, kao pre?
15. I otidoše upravitelji sinova Izrailjevih, i povikaše k Faraonu govoreæi: Zašto èiniš tako slugama svojim?
16. Pleva se ne daje slugama tvojim, pa opet kažu nam: Gradite opeke. I evo biju sluge tvoje, a kriv je tvoj narod.
17. A on reèe: Besposlièite, besposlièite, i zato govorite: Da idemo da prinesemo žrtvu Gospodu.
18. Nego idite, radite; pleva vam se neæe davati, a opeke da dajete na broj.
19. I upravitelji sinova Izrailjevih videše da je zlo po njih što im se kaza: Da ne bude opeka manje na dan.
20. I otišavši od Faraona sretoše Mojsija i Arona, koji izidjoše pred njih.
21. Pa im rekoše: Gospod neka vas vidi i sudi, što nas omraziste Faraonu i slugama njegovim, i dadoste im maè u ruku da nas pobiju.
22. I Mojsije se vrati ka Gospodu i reèe: Gospode, zašto si navukao to zlo na narod? Zašto si me poslao?
23. Jer otkako izidjoh pred Faraona i progovorih u tvoje ime, još gore postupa s narodom ovim, a Ti ne izbavi narod svoj.
←  Exodus (5/40)  →