←  Exodus (34/40)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju: Isteši sebi dve ploèe od kamena kao što su bile prve, da napišem na tim ploèama reèi koje su bile na prvim ploèama, koje si razbio.
2. I budi gotov za sutra da rano izadješ na goru sinajsku, i staneš preda me na vrh gore.
3. Ali neka niko ne ide s tobom, i niko neka se ne pokaže na svoj gori, ni ovce ni goveda da ne pasu blizu gore.
4. I istesa Mojsije dve ploèe od kamena kao što su bile prve, i ustavši rano izadje na goru sinajsku, kao što mu zapovedi Gospod, i uze u ruku svoju dve ploèe kamene.
5. A Gospod sidje u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod.
6. Jer prolazeæi Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i istinom.
7. Koji èuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otaèke na sinovima i na unucima do treæeg i èetvrtog kolena.
8. A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se,
9. I reèe: Ako sam našao milost pred Tobom, Gospode, neka ide Gospod posred nas, jer je narod tvrdovrat: i oprosti nam bezakonje naše i greh naš, i uzmi nas za nasledstvo.
10. A On reèe: Evo postavljam zavet; pred celim narodom tvojim uèiniæu èudesa, koja nisu uèinjena nigde na zemlji ni u kome narodu, i videæete delo Gospodnje sav narod, medju kojim si, jer æe biti strašno šta æu ja uèiniti s tobom.
11. Drži šta ti danas zapovedam; evo, ja æu izagnati ispred tebe Amoreje i Hananeje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.
12. Èuvaj se da ne hvataš vere s onima koji žive u zemlji u koju æeš doæi, da ti ne budu zamka usred tebe.
13. Nego oltare njihove oborite, i likove njihove izlomite, i gajeve njihove isecite.
14. Jer ne valja da se klanjaš drugom Bogu: jer se Gospod zove revnitelj, Bog je revnitelj.
15. Nemoj hvatati vere s onima koji žive u onoj zemlji, da ne bi èineæi preljubu za bogovima svojim i prinoseæi žrtvu bogovima svojim pozvali te, i ti jeo žrtve njihove.
16. I da ne bi kæerima njihovim ženio sinove svoje, i da ne bi kæeri njihove èineæi preljubu za bogovima svojim uèinile da sinovi tvoji èine preljubu za bogovima njihovim.
17. Livene bogove ne gradi sebi.
18. Praznik presnih hlebova drži; sedam dana jedi presne hlebove, kao što sam ti zapovedio, na vreme, meseca Aviva, jer si tog meseca izašao iz Misira.
19. Sve što otvara matericu moje je, i svako muško u stoci tvojoj što otvara matericu, goveèe ili sitna stoka.
20. Ali magare koje otvori matericu otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat; i svakog prvenca izmedju sinova svojih otkupi; i da se niko ne pokaže prazan preda mnom.
21. Šest dana radi, a u sedmi dan poèini, i od oranja i od žetve poèini.
22. Praznuj praznik sedmica, prvina žetve pšeniène, i praznik berbe na svršetku godine.
23. Tri puta u godini da se svako muško izmedju vas pokaže pred Gospodom Bogom Izrailjevim.
24. Jer æu izagnati narode ispred tebe, i medje tvoje raširiæu, i niko neæe poželeti zemlje tvoje, kad staneš dolaziti da se pokažeš pred Gospodom Bogom svojim tri puta u godini.
25. Nemoj prinositi krv od žrtve moje uz hlebove kisele, i da ne prenoæi do jutra žrtva praznika pashe.
26. Prvine od prvog roda zemlje svoje donesi u kuæu Gospoda Boga svog; nemoj kuvati jare u mleku majke njegove.
27. I reèe Gospod Mojsiju: Napiši sebi te reèi; jer po tim reèima uèinih zavet s tobom i s Izrailjem.
28. I Mojsije osta onde kod Gospoda èetrdeset dana i èetrdeset noæi, hleba ne jeduæi ni vode pijuæi; i napisa Gospod na ploèe reèi zaveta, deset reèi.
29. I kad Mojsije silažaše s gore sinajske, i držaše u ruci dve ploèe svedoèanstva silazeæi s gore, ne znaše da mu koža na licu posta svetla dokle govoraše s njim.
30. I vide Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija, a to mu se svetli koža na licu, i ne smeše pristupiti k njemu.
31. Ali ih zovnu Mojsije, i vratiše se k njemu Aron i svi glavari u zboru, i govori s njima Mojsije.
32. Potom pristupiše svi sinovi Izrailjevi, i zapovedi im sve što mu kaza Gospod na gori sinajskoj.
33. A kad im Mojsije izgovori, zastre lice svoje pokrivalom.
34. Ali kad Mojsije dolažaše pred Gospoda da s Njim govori, skidaše pokrivalo dokle ne bi izašao; a izašavši kazivaše sinovima Izrailjevim šta mu se zapovedaše.
35. Tada vidjahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gde se svetli koža na licu njegovom, te Mojsije opet zastiraše pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet ušao da govori s Njim.
←  Exodus (34/40)  →