←  Exodus (33/40)  →
1. I reèe Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreæi: Semenu tvom daæu je.
2. I poslaæu pred tobom andjela, i izagnaæu Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.
3. I odvešæe vas u zemlju gde teèe mleko i med; jer neæu sam iæi s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.
4. A narod èuvši ovu zlu reè ožalosti se, i niko ne metnu na se svog nakita.
5. Jer Gospod reèe Mojsiju: Kaži sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; doæi æu èasom usred tebe, i istrebiæu te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaæu šta æu èiniti s tobom.
6. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
7. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza logora daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza logora.
8. I kad Mojsije idjaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svog šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne udje u šator.
9. A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.
10. I sav narod videæi stup od oblaka gde stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svog šatora.
11. I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori èovek s prijateljem svojim. Potom se vraæaše Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora.
12. I reèe Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga æeš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom.
13. Ako sam dakle našao milost pred Tobom, pokaži mi put svoj, da Te poznam i nadjem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod.
14. I reèe Gospod: Moje æe lice iæi napred, i daæu ti odmor.
15. A Mojsije mu reèe: Ako neæe iæi napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.
16. Jer po èemu æe se poznati da smo našli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome što Ti ideš s nama? Tako æemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.
17. A Gospod reèe Mojsiju: Uèiniæu i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu.
18. Opet reèe Mojsije: Molim Te, pokaži mi slavu svoju.
19. A Gospod mu reèe: Uèiniæu da prodje sve dobro moje ispred tebe, i povikaæu po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaæu se kome se smilujem, i požaliæu koga požalim.
20. I reèe: Ali neæeš moæi videti lice moje, jer ne može èovek mene videti i ostati živ.
21. I reèe Gospod: Evo mesto kod mene, pa stani na stenu.
22. I kad stane prolaziti slava moja, metnuæu te u raselinu kamenu, i zakloniæu te rukom svojom dok ne prodjem.
23. Potom æu dignuti ruku svoju, i videæeš me s ledja, a lice se moje ne može videti.
←  Exodus (33/40)  →