←  Exodus (31/40)  →

---

1.

I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

2.

Gle, pozvah po imenu Veseleila sina Urije sina Orovog od plemena Judinog.

3.

I napunih ga Duha Svetog, mudrosti i razuma i znanja i svake veštine,

4.

Da vešto izmišlja kako se šta može naèiniti od zlata i od srebra i od bronze,

5.

Da ume rezati kamenje i ukivati, da ume tesati drvo, i svaki posao raditi.

6.

I evo udružih s njim Elijava, sina Ahisamahovog od plemena Danovog, i svakom veštom èoveku u srce dadoh veštinu da izrade sve što sam ti zapovedio.

7.

Šator od sastanka, i kovèeg za svedoèanstvo i zaklopac na nj, i sve sprave u šatoru,

8.

I sto i sprave njegove, i sveænjak èisti sa svim spravama njegovim, i oltar kadioni,

9.

I oltar za žrtvu paljenicu sa svim spravama njegovim, i umivaonicu i podnožje njeno,

10.

I haljine službene i svete haljine Aronu svešteniku i haljine sinovima njegovim, da vrše službu sveštenièku,

11.

I ulje pomazanja, i kad mirisni za svetinju. Sve neka naèine onako kako sam ti zapovedio.

12.

I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

13.

A ti kaži sinovima Izrailjevim i reci: Ali subote moje èuvajte, jer je znak izmedju mene i vas od kolena do kolena, da znate da sam ja Gospod koji vas posveæujem.

14.

Èuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrebiæe se ona duša iz naroda svog.

15.

Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.

16.

Zato æe èuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujuæi subotu od kolena do kolena zavetom veènim.

17.

To je znak izmedju mene i sinova Izrailjevih doveka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan poèinu i odmori se.

18.

I izgovorivši ovo Mojsiju na gori sinajskoj, dade mu dve ploèe svedoèanstva, ploèe kamene pisane prstom Božijim.

---

←  Exodus (31/40)  →