←  Exodus (21/40)  →
1. A ovo su zakoni koje æeš im postaviti:
2. Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.
3. Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.
4. Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kæeri, žena s decom svojom neka bude gospodaru njegovom, a on neka otide sam.
5. Ako li rob reèe tvrdo: Ljubim gospodara svog, ženu svoju i decu svoju, neæu da idem da budem slobodan,
6. Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje doveka.
7. Ako ko proda kæer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.
8. Ako ne bude po volji gospodaru svom, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tudj narod uèinivši joj neveru.
9. Ako li je zaruèi sinu svom, da joj uèini po pravu koje imaju kæeri.
10. Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odela ni zajednice.
11. Ako joj ovo troje ne uèini, onda nek otide bez otkupa.
12. Ko udari èoveka, te umre, da se pogubi.
13. Ako li ne bude hteo, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediæu ti mesto kuda može pobeæi.
14. Ako bi ko namerno ustao na bližnjeg svog da ga ubije iz prevare, odvuci ga i od oltara mog da se pogubi.
15. Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi.
16. Ko ukrade èoveka i proda ili se nadje u njegovim rukama, da se pogubi.
17. Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da se pogubi.
18. Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,
19. Ako se pridigne i izadje o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.
20. Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;
21. Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.
22. Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izadje iz nje dete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reèe, a da plati preko sudija;
23. Ako li se dogodi smrt, tada æeš uzeti život za život,
24. Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,
25. Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.
26. Ako ko udari po oku roba svog ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodnog za oko njegovo.
27. I ako izbije zub robu svom ili robinji svojoj, da ga pusti slobodnog za zub njegov.
28. Ako vo ubode èoveka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv.
29. Ali ako je vo pre bio bodaè i gospodar njegov znao za to pa ga nije èuvao, te ubije èoveka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi.
30. Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi.
31. Ako ubode sina ili kæer, da mu bude po istom zakonu.
32. Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovom trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.
33. Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac,
34. Da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovom, a što je uginulo da je njegovo.
35. Ako vo jednog ubode vola drugom, te pogine, onda da prodadu vola živog i novce da podele, tako i ubijenog vola da podele.
36. Ako li se znalo da je vo pre bio bodaè pa ga nije èuvao gospodar njegov, da da vola za vola, a ubijeni neka bude njemu.
←  Exodus (21/40)  →